Kategorije
Uncategorized

Poslušajte naše misli: Podnebna spornost – piškotkov

Dnevni odzivi, komentarji in pomisleki v 1000 znakih, v katerih gojimo divjo misel kiselkastega okusa.

Oglaševalska tehnologija je glavni poslovni model digitalnega gospodarstva, ključen vir njene globalne dobavne verige pa je zbiranje podatkov s piškotki in drugimi sledilnimi tehnologijami. Zanimanje za (ne)etične vidike spletnega nadzora se vse od Snowdnovih razkritij veča in številne države so sprejele zakonodajo, ki ga bodisi omejuje bodisi jasneje opredeljuje

A tehnologije sledenja niso odgovorne le za agresivno izkoriščanje naših podatkov, temveč tudi za ogljični odtis, ki ob tem nastaja. Ta pa ni zanemarljiv – nedavna raziskava, v kateri so bili s pomočjo superračunalnika prvič izmerjeni ogljični stroški ekosistema sledilnih piškotkov, ugotavlja, da je milijon največjih spletnih mest odgovoren za 11.442 ton emisij CO2 mesečno.

Brez privolitve v namestitev piškotkov je naš dostop do večine vsebin na spletu drastično omejen. In če je naša izbira v resnici v rokah podjetja, ki ima v lasti spletno stran, naj to nosi tudi breme (okoljske) odgovornosti – in plačuje račun za elektriko.

https://djnd.si/dwpd

Kategorije
Uncategorized

Poslušajte naše misli: Brezobrazno!

Dnevni odzivi, komentarji in pomisleki v 1000 znakih, v katerih gojimo divjo misel kiselkastega okusa.

Poročilo Amnesty International ugotavlja, da je v mestu New York največ tehnologije za prepoznavanje obrazov v območjih, kjer prevladuje nebelo prebivalstvo. Največ naprednih kamer je postavljenih tam, kjer so Newyorčani pogosteje izpostavljeni rasističnim stop-and-frisk preiskavam. Projekt Decode Surveillance NYC, v katerem je več kot 7000 prostovoljcev analiziralo več kot 45 000 lokacij, je dokazal zlorabo pravic do zasebnosti, združevanja in enakosti. Udeleženec protestov BLM, denimo, ki je v Washington Square Park prišel s podzemno železnico, je bil 100 % časa nadzorovan s strani naprednih kamer, s katerimi na daljavo upravlja NYPD.

Tehnologijo za prepoznavanje obrazov uporabljajo tudi naši organi pregona, a o tem ne vemo veliko. Pozoren sprehajalec lahko opazi, da je sploh prestolnica izdatno video nadzorovana, policija pa pridno snema proteste, čeprav identifikacija ljudi ni upravičen razlog za to. Za začetek se uprimo s podpisom peticije za prepoved rabe te tehnologije.

https://djnd.si/dwlz

Kategorije
Uncategorized

Kako bo moj glas nekoga izvolil?

Kako bo moj glas nekoga izvolil?

Opomba: slovnične spolne oblike se v besedilu uporabljajo izmenjujoče; želijo biti vključujoče za vse spole.

V Sloveniji ima volilno pravico vsak polnoletni državljan ali državljanka ob pogoju, da sta sposobna razumeti pomen, namen in učinek volitev. Ta pravica je podeljena z ustavo, pri čemer volimo poslanke državnega zbora, evropske poslance, predsednika države, občinske svetnice in županje. Letos bomo oddali svoj glas na treh volitvah; sezona se bo odprla 24. aprila. 

Vse osebe, ki jih izvolimo, opravljajo pomembne politične funkcije, v okviru katerih sprejemajo odločitve, ki vplivajo na naš vsakdan. A če želimo biti pri oddaji glasu preudarni, golo poznavanje političnih programov kandidatov in političnih strank ne zadošča. Razumeti moramo tudi, kako bo naš glas vplival na končni rezultat volitev. Pri tem se ne gre slepiti, da je kateri koli glas nepomemben. Vsak šteje – zrno na zrno pogača, glas na glas izvolitev.

Največji izziv pri ureditvi volilnih sistemov predstavlja pretvorba glasov ljudi, ki oddajo veljavno glasovnico, v razdelitev mandatov. Dva temeljna modela – večinski in proporcionalni volilni sistem se tega vprašanja lotevata na različne načine. V večinskem volilnem sistemu volivci glasujejo praviloma o toliko kandidatih oziroma kandidatnih listah, kolikor se v volilni enoti voli predstavnikov, relativni zmagovalec volilne enote pa pridobi nato vse mandate. Proporcionalni volilni sistem po drugi strani temelji na ideji sorazmernega predstavništva. Delež glasov volivcev, ki jih lista kandidatov prejme, naj bi ustrezal deležu mandatov. Ta sistem točneje odraža politično voljo volivcev in volivk ter omogoča zastopanost vsaj nekaterih političnih manjšin. 

Peti odstavek 80. člena slovenske ustave določa, da se poslance in poslanke voli po načelu sorazmernega predstavništva, torej ob uporabi proporcionalnega volilnega sistema. Določa, da mora kandidatna lista za vstop v parlament na volitvah prejeti vsaj 4 odstotke vseh oddanih glasov in da naj imajo volivci odločilen vpliv na dodelitev mandatov. Prav slednja zahteva je najmanj oprijemljiva in odpira različne tako teoretske kot izvedbene možnosti. 

Trenutno uresničujemo omenjeno ustavno zahtevo prek glasovanja v volilnih okrajih. Slovenija je za namen volitev razdeljena v 8 volilnih enot, vsaka od teh pa še na 11 volilnih okrajev, ki jih je skupaj 88. Vsak volilni okraj izvoli enega kandidata, a mandate se deli na dveh ravneh – na ravni volilnih enot in na ravni države.

OBSTOJEČA UREDITEV VOLILNEGA SISTEMA V SLOVENIJI

Politične stranke pripravijo svoje kandidatne liste  za vsako volilno enoto posebej. Posamezno kandidatno listo sestavljajo kandidati določene liste iz različnih volilnih okrajev znotraj iste volilne enote. 

Za razdelitev mandatov na ravni volilne enote se uporabi formula Droopovega količnika, ki pravi, da se število glasov, ki je potrebno za izvolitev ene poslanke z liste kandidatov v posamezni volilni enoti, izračuna tako, da se število vseh glasov, oddanih v volilni enoti, deli s številom mandatov v volilni enoti povečanim za ena – v Sloveniji se torej vedno deli z dvanajst. 

Dobljeni količnik prestavlja ključ za izračun števila dobljenih mandatov. Tolikokrat kot je število glasov oddanih za kandidatno listo doseglo izračunani količnik, toliko mandatov bo kandidatna lista dobila. Ponazorjeno na primeru, če bi v volilni enoti glasovalo 6000 volivcev in bi se v njej podeljevalo 5 mandatov, potem bi za dosego enega mandata lista potrebovala 1000 glasov. Lista A, ki bi prejela 2000 glasov, bi tako dobila 2 mandata, lista B s 1700 glasovi en mandat, lista C s 350 glasovi pa ne bi dobila nobenega mandata. Tak sistem izračuna pomeni, da vsi glasovi za posamezno listo niso “vnovčeni” oziroma da vsi razpoložljivi mandati niso razdeljeni. Zato nastopi še razdelitev mandatov na ravni države.

Pri razdelitvi mandatov na ravni države se upošteva skupno število glasov, ki jih je kandidatna lista prejela v celotni državi. Za izračun se uporabi tako imenovani d’Hontov sistem, v okviru katerega se najprej ustvari tabelo. Na eni osi se navede absolutno število glasov, ki so jih posamezne kandidatne liste prejele v celotni državi, na drugi pa številke 1, 2, 3 … vse do 88, kolikor mandatov je potrebno razdeliti. Nato se absolutno število glasov, ki jih je prejela posamezna kandidatna lista, deli najprej z 1, nato z 2, s 3 in tako naprej vse do 88. Postopek se izvede za vse stranke, nato pa se izloči 88 najvišjih količnikov. Kolikor najvišjih količnikov ima kandidatna lista, toliko mandatov prejme na ravni države.

Kandidatna lista bo dobila toliko dodatnih mandatov, kot je razlika med številom prejetih mandatov na ravni države in številom prejetih mandatov na ravni volilne enote. Lista bo dodatne mandate prejela v tisti volilni enoti, kjer je imela največji ostanek glasov po zaključku delitve mandatov na ravni volilnih enot z uporabo Droopovega količnika.

Če je torej kandidatna lista na ravni volilnih enot prejela 6 mandatov, na ravni države pa 9, bo skupaj prejela 9 mandatov. Od tega bodo trije mandati, pridobljeni pri delitvi mandatov na ravni države, podeljeni v volilni enoti, kjer je lista imela največji ostanek glasov po prvostopenjski delitvi mandatov.

Tako so razdeljeni mandati kandidatnim listam. A ključno vprašanje ostaja, kdo z liste bo dejansko zasedel mesto v državnem zboru. Tu se trenutni slovenski volilni sistem zaplete, saj skuša uravnotežiti zahtevo po proporcionalnem volilnem sistemu z zahtevo po odločilnem vplivu volivca oziroma volivke. Mandat je podeljen tistemu, ki je v svojem volilnem okraju dosegel najvišji delež glasov v primerjavi z drugimi kandidati z iste kandidatne liste v volilni enoti, pri čemer ni pomembno absolutno število glasov.

Ponazorjeno na primeru, na isti listi kandidatov v volilni enoti X kandidirata kandidata A in B. Kandidat A v svojem volilnem okraju prejme 500 glasov, kar predstavlja 21 odstotkov glasov v okraju. Kandidat B prejme 1000 glasov, a ker je njegov okraj večji, predstavlja to število glasov le 15 odstotkov glasov v okraju. Mandat bo tako prejel kandidat A.

V volilnih okrajih glasujemo za kandidate, a nato je njihova izvolitev na ravni volilne enote odvisna od uspeha celotne liste tako v volilni enoti kot na ravni državi. To odpira vprašanje smiselnosti sedanje ureditve, saj izvoljeni poslanec ni vezan na volilni okraj, temveč zgolj na volilno enoto – ali pa celo zgolj na rezultat na ravni države. 

Volivci imajo vseeno lažni občutek, da z oddajo glasu za kandidatno listo oddajajo glas za poslanko, ki kandidira v njihovem volilnem okraju. Na glasovnici so namreč navedene kandidatne liste in za vsako od njih kandidat, ki v volilnem okraju kandidira. Volivka dejansko prispeva glas kandidatni listi, izvolitev posameznega kandidata pa je odvisna predvsem od porazdelitve glasov znotraj volilne enote in na ravni države. 

Ustavno sodišče je v odločbi U-I-32/15 ugotovilo, da ustavna zahteva po odločilnem vplivu volivcev na dodelitev mandatov pomeni, da so volivci tisti, ki “povzročijo” dodelitev mandatov posameznim kandidatom. Ustava ne določa, kakšen mora biti način glasovanja o kandidatih – o tem odloča zakonodajalec. A ustavno sodišče je dodalo, da ureditev z volilnimi okraji izpolnjuje zahtevo po odločilnem vplivu volivcev, vendar so bile razlike med volilnimi okraji prevelike, da bi bila ureditev skladna z ustavo – kršeno je bilo načelo, ki zahteva, da vsak poslanec ali poslanka predstavljata približno enako število volivcev in volivk. 

Izpostaviti je treba, da je ustavno sodišče za neskladna z ustavo razglasilo zgolj merila za oblikovanje volilnih okrajev, ki so urejena v različnih zakonih. Državni zbor je februarja 2021 opisano neskladnost z ustavo popravil tako, da je spremenil meje volilnih okrajev. A ob tem ostaja nezadosten odgovor na vprašanje, ali ni državni zbor s tem le pogasil požara, namesto da bi odpravil vzrok za le-tega, ki bo vedno znova zagorel. Prebivalstvo se bo namreč v prihodnje zagotovo še selilo med različnimi volilnimi okraji. Čez 10 ali 20 let bomo tako lahko ponovno soočeni z istim problemom, da bodo volilni okraji po številu volivcev neenaki. Rešitev spremenjenih meja volilnih okrajev je tako začasna, težava pa ostaja na dolgi rok še kako prisotna.

Ustavna zahteva po “odločilni” stopnji vpliva volivcev na dodelitev mandatov je jasna, a to, kdaj je vpliv dejansko odločilen, je nehvaležno vprašanje. Obstoječi volilni sistem z volilnimi okraji uresničuje merilo odločilnega vpliva volivcev le deloma. Veljavna ureditev je problematična tudi z vidika načela enakosti volilne pravice med kandidati iste stranke, ki tekmujejo med seboj znotraj volilnih enot, in potrebujejo za izvolitev različno absolutno število glasov. Prav tako gre pri podeljevanju glasu za nekakšno iluzijo: volivec misli, da v volilnem okraju voli določeno kandidatko, a na koncu ni nujno, da njegov glas zagotovi njeno izvolitev.

Ustavne zahteve po odločilnem vplivu volivcev v proporcionalnem volilnem sistemu ni mogoče uresničiti v (po)polnosti. A ustava stremenje k temu zahteva. Zato je pri izbiri načina uresničevanja zahteve po odločilnem vplivu volivcev in volivk treba tehtati med obema zahtevama, ter najti način, ki bi v največji možni meri zagotavljal odločilen vpliv volivcev in je hkrati lahko del proporcionalnega volilnega sistema.

Sistem preferenčnega glasu brez volilnih okrajev bi zagotovil odločilen vpliv volivcev v večji meri od sedanjega in bi zato lahko bil ustreznejši.

PREFERENČNI GLAS

Sedanji sistem razdelitve mandatov ima eno glavno pomanjkljivost – teža glasu volivca je bolj odločilna pri dodelitvi mandatov listam in ne posameznemu kandidatu. Takšne volitve niso dovolj personalizirane, saj je vloga volivk in volivcev pri dodeljevanju mandatov majhna. Personalizacija volitev pomeni, da volilni sistem omogoči volivki vpliv na izbiro osebe, ki na volitvah prejme mandat.

1. V sistemu panaširanja lahko volivka deli preferenčne glasove kandidatom z različnih list.

2. Preferenčni glas je lahko obvezen. Volivec mora oddati glas za posamezno kandidatko, drugače njegova glasovnica ni veljavna. Uporaba preferenčnega glasu pa je lahko tudi prostovoljna

3. Določen je prag – za upoštevanje preferenčnih glasov pri ugotavljanju volilnega izida je treba preseči določeno število oziroma delež preferenčnih glasov. Gre za relativni preferenčni glas. Če se preferenčni glasovi upoštevajo v vsakem primeru, govorimo o absolutnem preferenčnem glasu.

4. Preferenčni glas se v nekaterih ureditvah podeli tako, da volivec lastnoročno zapiše ime in priimek kandidatke, ki ji želi podeliti preferenčni glas.

5. Volivka ima lahko več preferenčnih glasov, ki jih podeli tako, da kandidate razvrsti po lastno določenem vrstnem redu. 

Uporaba preferenčnega – ali prednostnega – glasu lahko okrepi personalizacijo volitev. Preferenčni glas omogoči večji vpliv volivca na izbiro posamezne kandidatke znotraj liste, saj se mandate ne deli po vrstnem redu kandidatov na listi, ki ga določi politična stranka, ali po relativno največjemu deležu prejetih glasov po volilnih okrajih, temveč so na listi znotraj volilne enote izvoljeni kandidati, ki dobijo največje število preferenčnih glasov. 

Preferenčno glasovanje volivki omogoči izbiro med različnimi kandidati znotraj ene liste, včasih celo med kandidatkami različnih list. Volivec ima lahko bodisi en bodisi več preferenčnih glasov. Pojavne oblike preferenčnega glasovanja so raznotere:

Da je volilni sistem učinkovit, ga morajo volivci razumeti in ga sprejeti za svojega. Zato je preferenčni glas izrazito primeren za slovenski volilni sistem. Volivci ga že poznajo in tudi s pridom uporabljajo pri volitvah poslank v evropski parlament ter pri volitvah občinskih svetnikov. Prav tako je bilo preferenčno glasovanje prisotno na prvih slovenskih večstrankarskih volitvah leta 1990, kjer so volivke lahko volile bodisi listo kandidatov bodisi toliko kandidatov, kot se jih je volilo v volilni enoti. 

V Sloveniji velja tako na lokalnih volitvah kot pri volitvah evropski poslancev pravilo relativnega ne-obveznega preferenčnega glasu, pri čemer imajo volivci na voljo en sam preferenčni glas, ki ga lahko uporabijo znotraj izbrane kandidatne liste. Pri volitvah poslancev v evropski parlament volivka odda svoj glas bodisi posamezni kandidatni listi bodisi posamezni kandidatki z liste, preferenčni glasovi pa se upoštevajo le, če število preferenčnih glasov za kandidata na določeni listi preseže število “ne-preferenčnih” glasov za to listo. 

Podatki o uporabi preferenčnega glasu so vzpodbudni. Na zadnjih volitvah evropskih poslancev leta 2019, je kar 80 odstotkov volivcev, ki so oddali veljaven glas, izkoristilo možnost preferenčnega glasu. Učinek vpliva volivk na dodelitev mandatov kandidatom z uporabo prefernčnega glasu se je v Sloveniji izrazil večkrat. Denimo leta 2004 je bil v evropski parlament kot edini kandidat z liste ZSLD izvoljen Borut Pahor, čeprav je bil na zadnjem, sedmem mestu. Če se volivci ne bi odločili za oddajo preferenčnega glasu, bi bil izvoljen prvi kandidat z liste, tako pa so korenito personalizirali izvolitev. Tudi leta 2014 z liste SD ni bil izvoljen prvi kandidat liste, ampak ga je zaradi večjega števila preferenčnih glasov prehitela Tanja Fajon.

Volivci in volivke torej razumejo moč preferenčnega glasu in kako lahko z njim vplivajo na to, kdo je izvoljen – zanj se odločajo, čeprav ni obvezen. Glede na to, da volivci in volivke razumejo pomen in s pridom uporabljajo preferenčni glas tako na evropskih kot lokalnih volitvah, bi bilo preferenčno glasovanje smiselno uvesti tudi za volitve poslancev in poslank v državni zbor. 

Pri tem je treba opozoriti, da bi bila določitev praga za upoštevanje preferenčnih glasov na ravni državnozborskih volitev verjetno v neskladju z ustavo. V luči ustavne zahteve po odločilnem vplivu volivcev na izbiro kandidatk bi bil najprimernejši absolutni preferenčni glas.

Možnosti je več. Državni zbor je lani skladnost z ustavo, kot rečeno, zagotovil tako, da je zgolj prilagodil meje volilnih okrajev. A lahko bi izbral drugo možnost ter potrdil predlog o ukinitvi volilnih okrajev in uvedbi preferenčnega glasu. S tem bi se vsakemu volivcu podelilo en preferenčni glas, ki bi ga uporabil znotraj kandidatne liste v volilni enoti. Izvolitev bi se personalizirala, saj bi volivci izbirali svojo kandidatko z liste in odločilen vpliv bi bil v njihovih rokah, ne pa v rokah politične stranke, ki sedaj določi vrstni red. Ta predlog žal ni prejel zadostne podpore v državnem zboru. 

Spreminjanje meja volilnih okrajev je zgolj začasna rešitev. Vemo, da obstajajo boljši načini za trajen in resnično odločilen vpliv volivk in volivcev. Ukinitev volilnih okrajev in uvedba enega absolutnega preferenčnega glasu je eden teh načinov. Politične stranke bi se s tem odpovedale svoji znatni možnosti vpliva, kateri kandidati na listah bodo dobili mandat. Uvedba preferenčnega glasovanja na državnozborskih volitvah v slovenski prostor tudi ne bi prinesla veliko novost – volivci in volivke preferenčni glas že poznajo in ga uporabljajo. Pomembno pa je tudi, da bi štel vsak oddani preferenčni glas in da njegova veljava ne bi bila odvisna od dosega številčnega pragu, kar v svojih programih ponuja kar nekaj političnih strank.

avtorji

Nika Podakar

Urban Lečnik Spaić

Kategorije
Uncategorized

Iskustvo sa radionice u Osijeku – Mirovni aktivizam: Jučer, danas i sutra

Iskustvo sa radionice u Osijeku – Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra

22. decembra 2021. Omladinski centar Crna kuća iz Novog Sada objavio je poziv za regionalnu radionicu “Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra” u saradnji sa organizacijama Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska, Danes je Nov Dan – Slovenija i Gong – Hrvatska. Vidjela sam objavu na Facebook-u i inicjalno pomislila da mi je ta tema daleka taman toliko da nema neke logike da se prijavim, jer se nikada ranije nijesam direktno bavila mirovnim aktivizmom. To je bila moja prva misao, a onda sam shvatila da sam uradila istu stvar koju sebi uradim svaki put kada naiđem na ovakav tip poziva. Ta misao je bila neka vrsta mentalnog šamara, koji me je natjerao da se prijavim, ako ništa drugo, kako bih se zahvalila organizatorima i organizatorkama što prepoznaju važnost ove teme i upoznavanja mladih sa njom u ovom konkretnom socio-političkom momentu. To što imam 29 godina me je natjeralo da pretpostavim kako su male šanse da uopšte prođem, ali, pomislih u sebi, zašto da ne probam? Ispostaviće se da je to bila prva u nizu predrasuda koje ću razbiti prijavom za učešće na ovom događaju. Odlučila sam da ’zaboravim’ na prijavu i da nastavim da radim na obradi dokumentacije za Generalni Urbanistički Plan Novog Sada za period do 2030. godine. Usred analize planova, razočarana radom gradskih urbanista, 20. januara dobijam potvrdu o učešću, sa još troje mladih ljudi iz Beograda. Istovremeno sam bila šokirana, presrećna, zahvalna na ukazanoj prilici i jako ushićena što ću, poslije nekoliko godina kovid režima života, konačno izaći van granica Srbije i Crne Gore – mojih jedinih relacija posljednje 3 godine.

Putovanje od Novog Sada do Osijeka trajalo je par sati i poslužilo kao sjajan način za upoznavanje sa ostalim učesnicima iz Srbije.

Kao neko ko se nije bavio pojmovima mira i rata i svim njihovim značenjima, bila sam iznenađena kada sam shvatila da mir nije samo odsustvo rata. To je prva predrasuda koju sam srušila u prvim satima boravka u Osijeku. Iz ove perspektive, mir bih definisala kao period prosperiteta za sve činioce društva, kroz ostvarivanje ljudskih prava i osiguranu socijalnu bezbijednost. To je period u kom se građani ne osjećaju kao izbjeglice u svojoj zemlji. Tokom radionica smo se upoznavali sa ljudima koji su se borili ili se i dalje bore za ovakav mir. Kartice sa jedne od radionica, sa informacijama o antiratnoj kampanji i mirovnom aktivizmu u Hrvatskoj i regiji 1990-ih, dale su nam dublji uvid u mrežu ljudi sa Balkana koji su se zauzimali za čovjeka u ’Drugom’, svjesni da demonizacija neprijatelja vodi ka demonizaciji nas samih. Postalo je jasno da su kanali borbe raznovrsni i da je u interdisciplinarnosti korijen širenja frontova tog dejstva.

Sama činjenica da su neke radionice organizovane od strane ljudi koji su dio edukativnog sistema, ulila mi je nadu da je promjena iznutra moguća. Sa jedne strane katedre su profesori i nastavnici koji vode svojim primjerima i prenoseći svoje znanje na mlađe generacije. Divno je kada takvi ljudi inspirišu svoje učenike, sa druge strane katedre, na proaktivnost, jer je ona katalizator svake promjene, a naročito u vremenu sistemski generisane kolektivne apatije. Boravak sa tih deset mladih ljudi, ali i ostalih mentora mlađih od mene, razbio mi je narednu predrasudu—okružena naslovima iz medija i sa socijalnih mreža, stekla sam utisak da je Gen Z apsolutno nezainteresovana za bilo koju formu borbe za opšti interes. Ovim putem im se na tome javno izvinjavam, i od srca im se zahvaljujem što su me ubijedili u suprotno.

Finalno otkrovenje za mene je bilo ono koje mi je otvorilo oči po pitanju uvjerenja iznešenog na početku ovog teksta — vjerovala sam da se nikad ranije nijesam direktno bavila mirovnim aktivizmom. To je opovrgnuto onog trenutka kada smo zaključili da je mirovni aktivizam podjednako i borba za radnička prava, i za prava žena, i za prava LGBTQ+ zajednice, i za životnu sredinu, i za tolerantnije društvo. Shvatila sam da u svojoj borbi nijesam izdvojila vrijeme da sagledam širu sliku. Zato sam se, između ostalog, osjećala usamljeno, dok je borba, iz te perspektive, djelovala uzaludno. Predaja, doduše, nikada nije bila opcija.

Koliko god priča o ratu i stradanju nedužnih ljudi bila teška i bolna, ja sa ove radionice odnosim emocionalnu katarzu prouzrokovanu ojačanom vjerom u mogućnost promjene. Nju vidim u proaktivnosti i samoorganizovanju građana različitih godina, zanimanja, ekonomskih i socijalnih statusa. Na taj način se formira heterogena zajednica koja omogućava borbu na različitim frontovima. Umrežavanje ovakvih lokalnih zajednica na globalnom nivou djeluje kao ozbiljan kandidat za nosioca promjene socijalne paradigme u regionu.

Na kraju, rekla bih da je više nego evidentno da čovjek, kao, uostalom, i bilo koja druga životinja, kreće u (re)akciju iz samo dva razloga – iz ljubavi ili iz straha. Mogućnost ovladavanja ovim instinktom leži u edukaciji. Razlike nas čine jačima – to je dokazala evolucija, a to dokazuje i svako ko odluči da svom ’strahu’ pogleda u oči. Najčešće je u njegovom korijenu neznanje koje nas čini tlom podložnim za sijanje strahova od drugog i drugačijeg. Zato je akcenat na edukaciji koja nam je dostupna samo ako počnemo da slušamo jedni druge kako bismo istinski čuli drugu stranu, a ne samo kako bismo dali repliku na ono što smo čuli.

Ekipa iz Društvenog ateljea u Osijeku bila je sjajan domaćin. Iskreno sam zahvalna što sam imala mogućnost da stupim u kontakt sa svim tim mladim ljudima. Društveni atelje sada doživljavam kao svoje mjesto, kao bezbijedni prostor u kom mogu da iskažem svoje ideje i da budem saslušana, da znam da su oko mene ljudi koji, kada mi postave pitanje, to ne rade kako bi me ubijedili u sopstveni stav, već kako bi me natjerali da u novoj iteraciji ispitam svoje postojeće stanovište. Nijesam imala pojma koliko mi je ta energija nedostajala u životu. Ona se, po mom povratku u Novi Sad, prelila i na ljude iz moje okoline. Bila je okidač da mnogo sigurnije i sa mnogo više elana krenem da se borim za grad – kroz struku, kroz uključivanje i alarmiranje zajednice, kroz istupanje u javnosti kada mislim da je to važno, kroz proširivanje polja ličnog dejstva, kao i kroz povezivanje sa drugim ljudima. Ta mreža ljudi samo nastavlja da se širi i grana. Talas energije na kom se vozim još nije stao. On se svaki put obnavlja kada mi učesnici radionice pošalju podršku tokom rada na lokalu. To me je potaklo da se obratim i zahvalim Rambu, čiju sam karticu vidjela na pomenutoj radionici. Nadam se da ga je žar te vatre makar malo ogrijao i vratio mu vjeru u mlade ljude, na način na koji to bio slučaj sa mnom. Malo je reći da bih svakom aktivisti preporučila ovakvo iskustvo. Lijepo je slušati ljude i biti slušan u sigurnom prostoru.

Pozdrav za ekipu koja kad se probudi može da ode na burek i jogurt! 😊

Jovana Radević

učesnica radionice “Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra”

Kategorije
Uncategorized

PRVA LETNJA REGIONALNA AKTIVISTIČKA ŠKOLA

U periodu od 13. do 19. septembra na Seoskom turizmu Kezele u okolini Ivanić Grada 24 mladih aktivista i aktivistkinja iz Hrvatske, Slovenije i Srbije imalo je priliku učiti i razvijati veštine iz područja političke pismenosti, zagovaranja, ljudskih prava, regionalne saradnje i političke komunikacije.

Sedmodnevni program sastojao se od predavanja, radionica i radnih grupa koje su tokom škole razvijale vlastite projekte, inicijative i ideje.

Svaki dan škole započinjao je uvodom u dan koji se sastojao od veežbe razbuđivanja i koncentracije i predstavljanja agende, a završavao je okupljanjem sudionika/ca u grupama evaluacije tokom kojih su se učesnici i učesnice u 30 minuta osvrtali na glavne zaključke dana.

Svaki radni dan obuhvatao je dva tematska bloka s pratećim radionicama. Tematski blok Abeceda aktivizma u organizaciji i provedbi partnerske organizacije Gong za cilj je imao osvestitivažnost građanske participacije i naučiti učesnike_ce kako da prepoznaju aktivističke prakse u svom okruženju. Temeljni pojmovi ovog bloka bili su: aktivno građanstvo, oblici građanske participacije, participacija mladih i građanski aktivizam. 

Drugi tematski blok pripremila je partnerska organizacija Omladinski centar CK13. Tokom tematskog bloka naziva Svakodnevno je političko učesnici_ce su imali priliku da razbiju predrasude o politici i da usvoje veeštinu kontekstualizacije ličnog iskustva u društveno- politički kontekst. Posebna pažnja je posvećena različitim modelima organiziranja, kao i konceptu civilnog društva i aktivizma naspram drugih političkih aktera i institucija.

Tokom tematskog bloka Ljudska prava, učesnici_ce su upoznati  s historijatom i kodifikacijom međunarodnih i evropskih standarda ljudskih prava i antidiskriminatornim zakonima u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji. Učesnici_ce su, također, osnaženi za prepoznavanje kršenja i delovanje za zaštitu i promociju ljudskih prava. Inicijativa mladih za ljudska prava je posebnu pažnju posvetila razvijanju sviesti sudionika o vezi između aktuelnih društveno-političkih tema i ljudskih prava.

Četvrti dan regionalne škole započeo je tematskim blokom Zagovaranje u organizaciji partnerske organizacije Gong. Predavanje je obuhvatilo teme poput metoda zagovaranja, određivanja ciljnih grupa i kanala zagovaranja. Učesnici_:ce su nakon ovog bloka stekli znanja poput toga što je zagovaranje i metode i kanali zagovaranja, ključne tačke za strukturiranje zagovaračke strategije, te veštine: primena osnovnih znanja o kreiranju zagovračke strategije, svest o aspektima tema kojima se bave kao podloga za zagovaračku akciju ili kampanju.

Vodeći se mišlju o važnosti prilagodbe zagovaračkih tehnika i metoda današnjim generacijama mladih, projektni partner Danes je nov dan proveo je dve sesije: Komunikacija kao ključ za uspješni aktivizam i Gemifikacija- kako privući publiku koristeći se mehanikom igara. Tokom ovog tematskog bloka učenici_ce su putem predavanja i vežbi stekli znanja i veštine o uspešnom predstavljanju svojih ideja u formi priče, kako definirati svoju publiku i obratiti joj se jezikom koji razume. U sklopu sesije o gemifikaciji, sudionici su stekli znanja o načinu kako gemifikacija funkcionira, te zašto ona danas predstavlja uspešan način za zagovaranje. Učesnici_ce su, također, upoznati s dobrim praksama gemifikacije, te su imali priliku sami gemificirati zagovaračku kampanju po izboru.

Imajući na umu regionalni karakter škole, Inicijativa mladih za ljudska prava i Omladinski centar CK13 proveli su sesiju Regionalna saradnja koja je za cilj imala osvestiti učesnicima_ama da regija deli zajedničku prošlost; ukazati na posledice koje su devedesete ostavile na današnja društva i omladinu; ukazati da problemi regije sutra mogu postati naš problem te da problemi regije jesu naš problem; podići razinu svesti mladih o važnosti društveno- političkog delovanja na regionalnom nivou te potaknuti mlade na regionalnu saradnju.

Peti dan programa provedena je sesija Sledeći korak: mogućnosti uključenja i aktivističkog rada u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava. Ideja ove sesije je bila potaknuti mlade da nađu način da ono što su dosad naučili i stvari za koje su se zainteresirali primene na način da nakon škole učestvuju u programima civilnog društva i da koriste druge prilike kao što su Erasmus+ i srodni programi. Također, ova sesija bila je prilika da nakon puno grupnog rada svaki sudionik, osobno, za sebe reflektuje o ličnim ciljevima u kontekstu aktivizma i aktivnog građanstva.

Šesti dan škole bio je rezervisan za predstavljanje rezultata radnih grupa, sesiju predstavljanja intelektualnih rezultata projekta: pojam.org, Praktičnog vodiča za rad s mladim aktivistima i Priručnika za mlade aktiviste: Javne politike i kako se baviti njima, te evaluaciju.

Tokom sedmog i zadnjeg dana sesije učesnici_ce su planirali nastavak zajedničkog rada u virtualnom prostoru. Prijavili su se za pisanje članaka za pojam.org te predložili teme online aktivnosti. Škola je završena s jasnim ciljem: nastavak regionalne saradnje među mladim aktivistima iz regije!

Kategorije
Uncategorized

Utjecaj razvoja komunikacijske tehnologije na odnose moći u društvu

Utjecaj razvoja komunikacijske tehnologije na odnose moći u društvu

Inovacije u komunikacijskoj tehnologiji sa sobom uvijek donose slobodniju komunikaciju i pristup informacijama. Započevši s tiskanom knjigom, nastavljajući s radijem i televizijom te kulminirajući u internetu, značaj medija i informacija je u društvu postajao sve veći. Danas mediji u tolikoj mjeri obuhvaćaju društvo i pojedince u njemu, da je sva kultura i sav društveni život medijski posredovan – svi mi zajednički doživljavamo svijet kroz medije i njihovo predočenje stvarnosti. Pritom to ne znači samo da se svi aspekti života medijski prate; sama je logika razmišljanja i komuniciranja podređena dominantnom mediju, i to do te mjere da se politički sustavi, institucije i akteri transformiraju sukladno medijskoj logici, prilagođavajući se njezinim „pravilima“. Naime, politika, zajedno s mnogim drugim područjima (poput umjetnosti), ne može postojati autonomno i nezavisno od medija, jer bi u tom slučaju bila odsječena od stvarnosti koju mediji prikazuju građanima. Njeni akteri su stoga primorani prilagoditi svoju komunikaciju potrebama vodećeg medija (i njegove publike) – primjer su političari koji nastupaju na televiziji, gdje je za njih nužno da nauče i savladaju specifične komunikacijske vještine i govor tijela, prilagođene tom mediji.

Kako dolazak svakog medija utječe na komunikaciju te pristup informacijama, mijenjaju se i odnosi moći u društvu, jer društvene skupine stječu nove mogućnosti za širenje svojih interesa, ideja i misli. Tiskana knjiga je tako pružila većem broju ljudi mogućnost posjedovanja knjiga – šira publika ih je mogla razumjeti jer nisu više bile pisane isključivo na latinskom jeziku. Radio i televizija su doveli do jačanja novinarstva, čime je ono moglo početi vršiti nezavisni nadzor nad politikom i društvom, ali su i omogućili političarima komunikaciju s cijelom nacijom. Sada je red na internetu, primarno društvenim mrežama, da povećaju pristup informacijama, ali uz jednu bitnu razliku – ključna je inovacija digitalnih medija jačanje međusobne komunikacije korisnika. Naime, kod svih su drugih masovnih medija u povijesti konačnu riječ u pogledu objavljenog sadržaja imali vlasnici medija (tiskare, novinske redakcije) – oni su odlučivali koje će se informacije širiti te što će postati vijest u društvu. Korisnici takvih medija bili su isključivo primatelji poruka, informacija i vijesti; internet tu logiku okreće naglavačke, jer su korisnici istovremeno primatelji i prenositelji ogromnog broja informacija. Gubitak monopola nad širenjem informacija (a samim time i nad oblikovanjem javne svijesti i mnijenja) i njegovo raspršivanje na sve društvene grupe dovodi do evolucije odnosa moći; sada sve društvene grupe (NGO, građani, pojedinci, privatne tvrtke) mogu samostalno utjecati na javnu percepciju i svijest, mimoilazeći potrebu za novinarskim redakcijama. Bilo koja od navedenih skupina može samostalno objavljivati sadržaj na društvenim mrežama te ga pretvoriti u viralnu vijest bez da su ga novinarske redakcije inicijalno „progurale“ (štoviše, one u takvoj situaciji moraju medijski popratiti takve objave, umjesto da su ih samostalno plasirali u društvo).

Kako se ova radikalno nova logika odnosa društva i digitalnih medija odrazila na djelovanje političara? Političari sada putem digitalnih medija mogu stupiti u direktni kontakt s biračima i javnošću radi širenja svojih poruka. Time u pogledu (pozitivne) nacionalne vidljivosti sve manje ovise o novinarskim redakcijama – u doba televizije i radija široj javnosti mogli su se obratiti samo ako su ih mediji odlučili prenositi, a i tada su novinarske redakcije imale zadnju riječ o njihovom prikazu javnosti. Odličan je primjer za to Donald Trump; novinarske su ga redakcije, izuzevši Fox News, slabo podržavale zbog nekonvencionalnih nastupa te neprilagođenih stavova i izjava, gotovo stalno ga kritizirajući i opovrgavajući u tekstovima, reportažama i vijestima. Ali dostupnost društvenih mreža (primarno Twittera) omogućila mu je da vodi opsežnu (i osebujnu) digitalnu komunikaciju, zaobilazeći novinarske redakcije svojim objavama i direktno stupajući u komunikaciju s biračima. Objave su mu često bile kritizirane da šire dezinformacije te da negativno utječu na američko društvo, ali je neupitno da su imale veliki utjecaj na njegovu publiku – u njima ih je motivirao da šire njegove izjave i misli te je često preuzimao njihove memeove i izjave, hvaleći ih.

Kada promatramo hrvatske političare i njihovu upotrebu digitalnih medija, vidljivo je da prevladava nerazumijevanje mogućnosti digitalnih medija te neuviđanje jedinstvene logike komunikacije koju pružaju. Objave hrvatskih političara na društvenim mrežama nastavljaju praviti jasnu distinkciju između prenositelja poruke i primatelja poruke, bez nastojanja da se potakne međusobna komunikacija i snažnije povezivanje; jedina im je uloga da se javnost upozna s idejama i stavovima političara. Objave predsjednika Zorana Milanovića, te premijera Andreja Plenkovića, uvelike prate tu staromodnu logiku komunikacije putem medija. No unatoč tome, oni uspješno koriste mogućnosti digitalnih medija da samostalno plasiraju vijesti i informacije u javnost, i to mimo novinarskih redakcija – svima su poznata njihova „prepucavanja“ na društvenim mrežama.

Pritom uvijek postoje iznimke – pojedini hrvatski političari uviđaju i razumiju digitalne medije te su u stanju koristiti njihove jedinstvene mogućnosti komunikacije. Primjer su Tomislav Tomašević za vrijeme lokalnih izbora 2021. godine te Miroslav Škoro za vrijeme predsjedničkih izbora 2019. godine. Dok je Tomašević u svojim objavama na društvenim mrežama tražio od korisnika da navedu probleme koji ih posebno muče, kako bi bio bolje osviješten o njima, Škoro je na Facebooku najavio i održao live stream za svoje pratitelje, gdje je uživo čitao njihove komentare i odgovarao na njih, ali i doveo Željka Pervana kako bi zabavili pratitelje.

Iako političari nisu u potpunosti prihvatili i savladali mogućnosti koje donose novi mediji, neminovno je da će u budućnosti prilagoditi svoje djelovanje i komuniciranje logici digitalnih medija. Vidljivost političara tako će sve manje ovisiti o tradicionalnim medijima te će oni moći samostalno stupati u kontakt s biračima, ali i plasirati informacije u društvo. Isto vrijedi i za građane, koji će biti u stanju prerasti iz pasivnih promatrača i primatelja informacija u aktivne građane, koji samostalno stvaraju i šire informacije te utječu na društvo i druge skupine. Time će imati nikad viđenu moć, ali i nikad veću odgovornost – s povećanom sposobnošću i lakoćom stvaranja i prenošenja vijesti i informacija se otvaraju vrata za nazadno djelovanje na društvo, jer se lažne vijesti mogu slučajno (ali i namjerno) širiti kako bi se oslabile demokratske norme i vrijednosti.

Matej Mikašinović-Komšo je diplomirani politolog sa Sveučilišta u Zagrebu. Od početka studiranja se zainteresirao za istraživanje i pisanje, provodeći kvalitativne i kvantitativne analize te pripremajući informativne i znanstvene tekstove, u svrhu praktične primjene stečenog znanja. Interesne teme su mu politička participacija, politička komunikacija, digitalna komunikacija, teorije zavjera i digitalno djelovanje ekstremističkih skupina. U slobodno vrijeme voli čitati knjige, igrati video-igre i kuhati.

Kategorije
Uncategorized

Aktivizam poziva aktivizam – He Will Not Divide Us kampanja kao primjer političke akcije koja stvara reakciju

Aktivizam poziva aktivizam – He Will Not Divide Us kampanja kao primjer političke akcije koja stvara reakciju

Isaac Newton poznat je po svojim zakonima gibanja: prvi tvrdi da svako tijelo nastoji ostati u istom stanju, sve dok ga neka vanjska sila ne prisili da to stanje promijeni; drugi da je promjena količine gibanja proporcionalna djelovanju sile, a odvija se u smjeru te sile; a treći da uz svako djelovanje sile na neko tijelo, to isto tijelo na koje se djeluje uzvraća silom jednakog iznosa, ali suprotnog smjera. Pritom ovi zakoni nisu ograničeni samo na područje fizike – istu je logiku moguće uočiti i u političkom aktivizmu, gdje političko djelovanje jednog aktera može prouzročiti protudjelovanje drugih. 

Takav se slučaj dogodio 20. siječnja 2017. godine, kada je američki glumac Shia LaBeouf započeo svoj političko-umjetnički performans HEWILLNOTDIVIDE.US, povodom inauguracije Donalda Trumpa za predsjednika SAD-a. Namijenjen da se četiri godine svakodnevno prenosi uživo na internetu, blizu Muzeja pomične slike (Museum of Moving Image) u New Yorku je postavljena kamera koja je prenosila snimku praznog prostora sa zidom na kojem je bilo napisano He Will Not Divide Us. Prolaznici su bili pozvani da stanu pred kameru i uzviču te riječi, kako bi zajedno pružali „performans otpora ili prkosa, suprotstavljanja ili optimizma, vođen duhom svakog pojedinačnog sudionika i zajednice.“ (hewillnotdivide.us, 2021). Performans je ubrzo postao viralan te su se mnogi ljudi pojavljivali kako bi u njemu mogli sudjelovati.


Jedna od prvih viralnih objava o performansu (izvor @admsamys, Twitter)

Među pojedincima koji su se pojavili radi sudjelovanja nisu bili samo podržavatelji; oni suprotstavljeni poruci došli su prosvjedovati, dok su drugi u cijeloj priči vidjeli odličnu priliku za stvaranje viralnog sadržaja i ismijavanja sudionika. Ponukani performansom kao akcijom protiv Donalda Trumpa, te su se skupine spontano organizirale u (protu)reakciju, koja je došla poremetiti prijenos i u njega uvesti kaos. Pred kamerom su pozirali s MAGA kapama, noseći transparente s Pepe The Frog crtežima i puštajući pjesmu Shadilay od talijanskog benda P.E.P.E. (neslužbena tema Pepe The Frog-a). Pojedinci su ironično (a neki i za ozbiljno) marširali s nacističkim pozdravom te su glasno davali podršku nacizmu, drugi su na kameri davali podršku Donald Trumpu, a treći su pred kamerom držali govore, iznosili svoje stavove o tadašnjoj američkoj sceni te raspravljali s drugim sudionicima. Situacija je postepeno eskalirala, zbog čega je najprije postavljena ograda kako bi ograničila maksimalni broj sudionika pred kamerom, a kulminirala je kada je frustrirani LaBeouf fizički napao mirnog sudionika, misleći da je agitator koji remeti performans. Povodom tog incidenta, performans je ubrzo izgubio podršku muzeja te je zatvoren.

Nakon zatvaranja u New Yorku, performans se u sljedeće četiri godine prebacivao iz jedne lokacije na drugu. Sve su imale svoje specifične incidente, prouzročene (protu)reakcijom na performans. Najpoznatija od tih lokacija je Greeneville Tennessee u SAD-u, gdje su 08. ožujka 2017. godine prebacili performans. Lokaciju je bila nepoznata, a prijenos uživo prikazivao je samo nebo sa zastavom natpisa He Will Not Divide Us. Time je performans trebao biti zaštićen od destruktivnog djelovanja (protu)reakcije, no dogodilo se upravo suprotno; skupina korisnika 4chana je unutar 24 sata uspjela utvrditi lokaciju zastave putem zrakoplovnih putanja, zvjezdanih konstelacija i drugih metoda te su usred prijenosa ukrali zastavu, zamijenivši je crvenom MAGA kapom i Pepe the Frog majicom.

Jedini kadar uživo prijenosa performansa u Greenevilleu na temelju kojeg su korisnici
4chana pronašli lokaciju unutar 24 sata (izvor: hewillnotdivide.us)
)

LaBeoufov performans savršeno prikazuje kako u političkom svijetu političke akcije često nastaju zbog određenih događaja. Sam je performans bio akcija ponukana početkom Trumpovog predsjedničkog mandata, s ciljem preusmjeravanja američkog društva iz svoje putanje razdora i podjeljenosti. No u svom nastojanju da utječe na to tijelo, doživio je političku (protu)reakciju u vidu sudionika koji su došli unijeti kaos u njega i sprječiti njegove ciljeve. Organizatori su se sigurno nadali da će performans proizvesti određenu diskusiju, ali nisu očekivali ovakvu političku reakciju. HEWILLNOTDIVIDE.US je imao specifični politički cilj, koji je organizatorima izmaknuo kontroli i pred njihovim očima prerastao u nešto veće – postao je sjecište offline i online aktivizma, gdje se političke ideje suprotstavljenih zajednica susreću, stapaju, sukobljavaju i povezuju. Sam performans je postao odraz podijeljenog američkog društva, ali je istovremeno postao nevjerojatna platforma za sve strane da se povežu ne samo s američkim društvom, već i sa suprotstavljenim skupinama. U tom pogledu performans je bio iznenađujuće uspješan; omogućio je američkim građanima da izađu iz svojih uspostavljenih koncepcija i politički stabilnih zajednica te da se suoče s političkim neistomišljenicima uživo, čime su mogli proširiti svoje političko razumijevanje i vidike. Iako je performans zatvoren nakon samo 20 dana zbog „stvaranja ozbiljne opasnosti za javnu sigurnost“ (newyork.cbslocal.com, 2017), mnogi koji su sudjelovali na njemu kažu da je to bilo nevjerojatno iskustvo.

Autor teksta: Matej Mikašinović-Komšo

Kategorije
Uncategorized

Filozofski fakultet kao prozor u svet: Solidarnost je važna!

Filozofski fakultet kao prozor u svet: Solidarnost je važna!

U mnogim zajednicama, menstruacija se još uvek smatra tabuom, a menstrualno siromaštvo koje podrazumeva da devojke i žene sa niskim primanjima (što se posebno odražava na studentkinje) ne mogu da priušte proizvode koji se koriste tokom menstruacije, je tema o kojoj tek počinjemo da pričamo. Sa druge strane činjenica je da polovina populacije na mesečnom nivou prolazi kroz menstrualni ciklus i pristup ulošcima i tamponima nikako nije luksuz, već potreba, što znači da o ovome itekako treba da pričamo.

Prosečno, žena će prvu menstruaciju dobiti s 12 godina, kada uđe u pubertet i, uz prekide koji mogu biti izazvani trudnoćom, dojenjem ili nekim zdravstvenim problemom, menstruaciju će imati svakog meseca do ulaska u menopauzu do koje dolazi između 45 i 55 godine života. Ugrubo rečeno, prosečna žena će menstruaciju imati između 35 i 45 godina svog života. Ako prosečna menstruacija traje šest dana, žena će ukupno krvariti 2.736 dana, ili izraženo u godinama, oko sedam i po godina. U Srbiji žene moraju godišnje na osnovne „ženske stvari“ da izdvoje najmanje 4.000 dinara, a porez na ove proizvode je 20 odsto, što je više nego, na primer, za dnevne novine. I dok kondome možemo da dobijemo besplatno, za menstruaciju koja prati ženu skoro tokom celog života i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda, a menstruaciju prate stigma i ćutanje.

Photo: Jelena Mirić

Ako želimo i šire da sagledamo sve, priča nas navodi na temu seksualnog obrazovanja i još jednu tabu temu o našem društvu o kojoj se ne priča, ali koja svakako ima posledice ako se ignoriše. U posledice možemo svakako ubrajati uticaj na zdravlje devojaka i žena, kako fizičko tako i mentalno, seksualno nasilje, diskriminaciju na radnom mestu, širenje opasnih mitova poput onih da se ne može zatrudneti tokom menstruacije, pa do raka grlića materice gde je Srbija peta u Evropi po oboljevanju i smrtnosti. Upravo zato što je naša dužnost da se borimo za bolje uslove za žene u našem društvu i za prilagođavanje različitih okruženja, poput fakulteta na kojima studentkinje provode velik deo vremena tokom školovanja, smatrale su da je neophodno da započnu razgovor, gde se rodila ideja o INICIJATIVI ZA BESPLATNE HIGIJENSKE ULOŠKE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU.

Photo: Vladimir Veličković

Jelena Mirić, Milica Sekulić i Jovana Mrdalj – Članice Studentskog parlamenta kao i studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, uz podršku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i podršku Dobrile Marković, izvršne direktorke udruženja „Sloboda nema cenu“, uspele su da ideju pretvore u delo. Naime, kroz program „MLADI SU ZAKON“, ženska inicijativa dobila je finansijska sredstva za sprovođenje akcije „besplatnih higijenskih uložaka“ za sve studentkinje i zaposlene na njihovom matičnom fakultetu.

„U suštini, sve ono što naša Inicijativa sprovodi direktno utiče na menstrualno siromaštvo. To je jedan pojam koji objedinjuje sve ono što jedna devojka, žena sebi ne može da priušti tokom menstruacije. Menstrualno siromaštvo je važna, ali često ignorisana kriza javnog zdravlja. Nažalost, stigmatizacija ove teme utiče na razvoj mentalnog i fizičkog zdravlja žena, pa vremenom žene nemaju svest o ovom terminu. Život u područjima pogođenim ratovima ili prirodnim katastrofama, takođe otežava ženama i devojkama da na higijenski način kontrolišu menstruaciju. Zemlje u kojima žene imaju ograničena prava, naročito imaju probleme. Sram zbog mentruacije ima i negativne mentalne efekte na žene. Osećaju se bespomoćno i posramljeno zbog normalnog biološkog procesa.“ – Ženska inicijativa

Photo: Vladimir Veličković

Rekli su o inicijativi…

Volonterski projekat „Ženska akcija“ sprovodi grupa mladih Članica studenstkog parlamenta. Neformalnu grupu čine studentkinje Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, sa Odseka za psihologiju, srpsku književnost, sociologiju kao i psihologiju i pedagogiju. Motivaciju za realizaciju ove vrlo hrabre akcije, pronašle su iz želje da unaprede položaj studentkinja na svom Fakulteta. Ideja je da se na ovaj način pokrene društvo, nakon toga i čitava lokalna zajednica, kako bismo počeli na neki sistemski način da brinu o položaju žena/devojaka u našem gradu. S obzirom da su već delovale kao tim, iza sebe imaju sprovedenu edukativnu anketu na temu menstruacije sa 1500 novosadskih studenata. Sprovođenje akcije, započeće u septembru mesecu. Ovim žele da pokažu da studentkinje nisu same, gde god se nalazile, odakle god dolazile i kakve god afinitete imale. Poseban deo projekta biće prodizanja svesti, organizovanja kampanje, kao i pronalaska sponzora koji bi potencijalno mogli da pomognu u održivosti ovog projekta i nakon ove akcije.

„Svedoci smo kako je društvo jedino mesto gde možemo da učinimo nešto lepo i empatično jedni za druge, hajde onda da se budimo upravo takvi.“ Zaključile su predstavnice inicijative na kraju razgovora.

Nadamo se da će ovakve inicijative nastaviti sa realizacijom ideja kroz naredne programe i projekte i da će ovaj primer poslužiti i ostalim fakultetima, kako u Novom Sadu, tako i ostatku zemlje.

Nešto više o Ženskoj inicijativi na Instagram stranici.

Autorka teksta: Jelena Mirić

Kategorije
Uncategorized

PRIJAVI SE: REGIONALNA LJETNA AKTIVISTIČKA ŠKOLA- IMAŠ POJMA!

POZIV ZA SUDIONIKE/CE 

Inicijativa mladih za ljudska prava, Omladinski centar CK13, Gong i Danes je nov dan organiziraju

REGIONALNU LJETNU AKTIVISTIČKU ŠKOLU- IMAŠ POJMA!

koja će se održati od 13.9. do 19.9.2021. u okolici Zagreba za polaznike i polaznice iz Hrvatske, Slovenije i Srbije

Svjesna si aktualnih društveno-političkih problema u svojoj zajednici i imaš rješenje za njih? Imaš super ideje za aktivističko djelovanje, ali ti treba pomoć pri realizaciji? Htio bi svoje aktivističko iskustvo podijeliti s mladima iz regije? Želiš utjecati na proces donošenja odluka koje te se tiču, a govore ti da nemaš pojma o politici? Imamo rješenje za tebe jer vjerujemo da IMAŠ POJMA! 

Za tebe smo pripremili sedmodnevni program koji uključuje i teoriju i praksu i obuhvaća tematska područja kao što su politička participacija i građanski aktivizam, ljudska prava, politike za mlade i javno zagovaranje, te politička pismenost i kritičko promišljanje!

Tijekom škole ćeš imati priliku upoznat se i razmijeniti iskustva s mladim aktivistima i aktivisticama iz regije, nadograditi svoje postojeće znanje i usavršiti vještine koje nisi ni znala da posjeduješ!

Je li ova škola za tebe?

Imaš između 18 i 30 godina i živiš u Hrvatskoj, Sloveniji ili Srbiji? Zanima te aktivizam i spreman si mijenjati svijet nabolje? Naša ljetna škola je prava stvar za tebe! Ovom ljetnom školom te želimo potaknuti da napraviš prve aktivističke korake, a ako ti aktivističkog iskustva ne nedostaje, da napraviš korak naprijed i pokreneš vlastitu inicijativu!

Što nakon škole?

No, to nije sve! Ljetna škola nije kraj našeg druženja! Nakon sedmodnevnog programa te ne ostavljamo samog/samu! Tebi i svim polaznicima i polaznicama škole ćemo osigurati nastavak rada i druženja kako biste svoje ideje mogli provesti u djelo i možda se čak i uključiti u rad naših organizacija. Pretakanje misli u riječi ti ide od ruke? Napiši tekst o svom aktivističkom iskustvu koji ćemo objaviti u formatu bloga! Naučila si nešto novo tijekom škole i želiš temu detaljnije proučiti? Pružit ćemo ti podršku u provođenju istraživanja! Želiš organizirati regionalnu inicijativu, akciju ili prosvjed – drage volje ćemo ti pomoći u organiziranju i provedbi! Opcija je nebrojeno, na tebi je da se aktiviraš! 

Logističke informacije

Radni jezici škole su hrvatski i srpski. 

Troškove putovanja, smještaja i hrane pokrivaju organizatori škole.

Svi polaznici i polaznice škole će nakon završene škole dobiti Youthpass certifikat. Uvjet za dobivanje ovog certifikata je sudjelovanje na svim danima programa.

Kako se prijaviti?

Ukoliko ti sve dosad napisano zvuči zanimljivo, pozivamo te da se prijaviš za sudjelovanje na školi ispunjavanjem upitnika koji se nalazi OVDJE

Rok za prijavu

Rok za prijavu je 20.8.2021. Osobe odabrane za sudjelovanje o tome će biti obaviještene najkasnije 1.9.2021.

Kriteriji odabira

Prednosti pri odabiru za sudjelovanje imat će osobe koje pokažu visoku razinu motiviranosti za društveni aktivizam. Prethodno iskustvo u aktivističkim inicijativama i akcijama predstavlja prednost, ali nije uvjet za sudjelovanje na regionalnoj ljetnoj aktivističkoj školi – IMAŠ POJMA!

Kontakt

Za eventualne nejasnoće i dodatna pitanja, slobodno nam se javi na kontakt mail:

[email protected]

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih.

Kategorije
Uncategorized

A o čemu ti imaš pojma?

A o čemu ti imaš pojma?

Foto: Pexels

Ja nemam pooojma rečenica je koja se najčešće može čuti u obrazovnim ustanovama, ali i društvu. Bilo da se radi o kompleksnim matematičkim operacijama koje shvaća samo jedna osoba ili osjetljivoj društvenoj problematici, važno je biti upućen i imati pojma barem o nečemu. Vrlo je bitno poznavati aktualne globalne i regionalne probleme i znati barem nešto o njima, no i tada postoje dvije strane medalje, tj. dvije perspektive uključenosti u društvene probleme i njihovo rješavanje.

Ti biraš – društvena aktivnost ili pasivnost?

Iako mladi pokušavaju doprinijeti razvoju društva mijenjajući stavove onih starijih, danas su mladi zbog raznih čimbenika podosta podijeljeni i njihovo je razmišljanje o važnosti društvene angažiranosti i uključenosti u sferu aktivizma dvojako.

Neki smatraju kako ih se uopće ne tiču društveni problemi i biraju biti pasivni, dok drugi ulažu svoje napore u rješavanje složenih društvenih problema te se na aktivistički način bore za inkluzivnije društvo i bolju budućnost. Međutim, zašto je tako? Zašto su mladi podijeljeni? Postoji nekolicina razloga zašto jedni smatraju kako svoj društveni položaj, tj. svoje godine mogu iskoristiti u korist mijenjanja stvari koje nisu ispravne i poželjne, dok drugi smatraju kako su premladi da bi se bavili stvarima koje ih se, kako im se obično na prvu čini, ne tiču. Jedni se deru po ulicama za ljudska prava, a drugi pak retuširaju svoje fotke za društvene mreže. Treći raspravljaju s lokalnom vlasti o problemima u zajednici, dok četvrti ispijaju kavicu nakon osmosatnog shoppinga.

Brojni su razlozi zašto su mladi pasivni, a neki su od njih njihova neinformiranost o raznim temama, nedostatak samoinicijative, zaokupljenost drugim stvarima itd. S druge strane, određena skupina mladih ljudi izuzetno je motivirana za aktivizam, ima pojma kako društvo diše te koga i što suvremeno društvo tlači, pa se pokušava maksimalno aktivirati u zajednici.

Primjer dobre prakse uz malo drukčiju školu

Iako postoji mnogo pozitivnih primjera društvenog aktivizma, kao jedan od zanimljivih i jedinstvenih može se istaknuti regionalna ljetna aktivistička škola IMAŠ POJMA?. Škola!? Pred sam kraj ljeta?! Ta škola okupila je 24 mladih aktivista i aktivistica s područja Slovenije, Hrvatske i Srbije, a među fantastičnom dvadesetčetvorkom pronašao sam se i ja. Regionalna ljetna aktivistička škola, u organizaciji Danes je nov dan iz Slovenije, Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska i GONG-a iz Hrvatske te CK13 iz Srbije, održavala se od 13. do 19. rujna na seoskome imanju Kezele u Šumećanima u Zagrebačkoj županija. Da, dobro pretpostavljate, ponovno sam otišao u totalno nepoznat kraj Hrvatske na Erasmus+ razmjenu mladih kako bih se družio s mladima i usavršio svoja znanja i vještine na području društvenog aktivizma.

Tijekom sedam dana boravka u prirodi i uživanja na seoskom imanju obradili smo vrlo važne svjetske i regionalne teme koje su, unatoč određenom društvenom napretku, i dalje zastupljene. Bez obzira na podosta dinamičan tempo rada i opsežnu količinu tematike, u samo tjedan dana uspjeli smo obogatiti svoja znanja iz mnogobrojnih područja poput političke pismenosti, aktivnog građanstva, komunikacije, ljudskih prava, regionalne suradnje, tranzicijske pravde, gameficationa itd. Definitivno se može reći kako je takav projekt pokazatelj da mladi, unatoč stigmi koja i dalje prevladava na području bivše države, mogu i žele raditi na boljem i inkluzivnom društvu te tako riješiti mnoge društvene probleme u regiji. Nakon provedbe projekta sudionici su, uključujući i mene, proširili svoje vidike, naučili kako se boriti za manjine i njihova prava, primijeniti razne tehnološke ideje u aktivističkom angažmanu, biti politički pismen, kritički promišljati i zaključivati te su u konačnici spoznali kako kod susjeda trava ipak nije zelenija.

  • Tijekom sedam provedenih dana s ljudima iz Slovenije i Hrvatske uočio sam da postoje razni problemi između susjednih država, ali i u samim državama. Mladi ljudi trebaju educirati druge i raditi na izgradnji boljeg društva u regiji za nadolazeće generacije. Regionalnom ljetnom aktivističkom školom IMAŠ POJMA? nadogradio sam svoja znanja iz područja ljudskih prava, društvene problematike, tranzicijske pravde, javnog zagovaranja i u konačnici definitivno mogu reći da imam pojma! – svoje iskustvo dijeli Lazar Smilić, sudionik iz Srbije.

Kad odrasli šute, tad mladi glasno govore!

Jedna od radionica koja mi se posebno svidjela na razmjeni mladih IMAŠ POJMA? radionica je zagovaranja. Pomoću te radionice naučio sam kako je potrebno biti jasan i glasan kada želimo apelirati na određen problem u društvu i da je potrebno koristiti se raznim komunikacijskim kanalima kako bismo napravili nekakvu pozitivnu promjenu. Potrebno je mnogo malih koraka kako bi se došlo do određenog cilja i nešto poboljšalo, a mladi su tada posebno ugrožena skupina jer ih često ne žele saslušati oni veći i moćniji. Poznato je kako perspektivu mladih odrasli obično zanemaruju te je potrebno puno upornosti kako bi mladi napravili veliki korak u društvu i rekli što ih točno smeta. Ah, oni nemaju iskustva; Nisu oni još zreli i Što oni imaju pojma neki su od izraza koji se mogu čuti u društvu kada se mladi žele za nešto izboriti. Upravo me zato radionica potaknula na razmišljanje o zagovaračkom položaju mladih u društvu. Glas mladih glasan je i bučan znak za društvenu intervenciju, no neki se na to oglušuju. Kako mladi mogu zagovarati, a pritom biti shvaćeni ozbiljno? Što raditi? Nikica Torbica, mladi osječki aktivist i voditelj društvenog centra DKolektiva, savjetuje udruživanje mladih, detaljno analiziranje određenoga problema kako bi se obuhvatilo što više perspektiva, definiranje kratkoročnoga i dugoročnog cilja i u konačnici – kretanje u akciju!

Tekst: Ivan Vuknić

Ivan je sudjelovao na Prvoj regionalnoj ljetnoj aktivističkoj školi IMAŠ POJMA! u periodu 13.-19. rujna na Seoskom imanju Kezele u sklopu projekta POJAM: Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih.