Kategorije
Uncategorized

Kako bo moj glas nekoga izvolil?

Kako bo moj glas nekoga izvolil?

Opomba: slovnične spolne oblike se v besedilu uporabljajo izmenjujoče; želijo biti vključujoče za vse spole.

V Sloveniji ima volilno pravico vsak polnoletni državljan ali državljanka ob pogoju, da sta sposobna razumeti pomen, namen in učinek volitev. Ta pravica je podeljena z ustavo, pri čemer volimo poslanke državnega zbora, evropske poslance, predsednika države, občinske svetnice in županje. Letos bomo oddali svoj glas na treh volitvah; sezona se bo odprla 24. aprila. 

Vse osebe, ki jih izvolimo, opravljajo pomembne politične funkcije, v okviru katerih sprejemajo odločitve, ki vplivajo na naš vsakdan. A če želimo biti pri oddaji glasu preudarni, golo poznavanje političnih programov kandidatov in političnih strank ne zadošča. Razumeti moramo tudi, kako bo naš glas vplival na končni rezultat volitev. Pri tem se ne gre slepiti, da je kateri koli glas nepomemben. Vsak šteje – zrno na zrno pogača, glas na glas izvolitev.

Največji izziv pri ureditvi volilnih sistemov predstavlja pretvorba glasov ljudi, ki oddajo veljavno glasovnico, v razdelitev mandatov. Dva temeljna modela – večinski in proporcionalni volilni sistem se tega vprašanja lotevata na različne načine. V večinskem volilnem sistemu volivci glasujejo praviloma o toliko kandidatih oziroma kandidatnih listah, kolikor se v volilni enoti voli predstavnikov, relativni zmagovalec volilne enote pa pridobi nato vse mandate. Proporcionalni volilni sistem po drugi strani temelji na ideji sorazmernega predstavništva. Delež glasov volivcev, ki jih lista kandidatov prejme, naj bi ustrezal deležu mandatov. Ta sistem točneje odraža politično voljo volivcev in volivk ter omogoča zastopanost vsaj nekaterih političnih manjšin. 

Peti odstavek 80. člena slovenske ustave določa, da se poslance in poslanke voli po načelu sorazmernega predstavništva, torej ob uporabi proporcionalnega volilnega sistema. Določa, da mora kandidatna lista za vstop v parlament na volitvah prejeti vsaj 4 odstotke vseh oddanih glasov in da naj imajo volivci odločilen vpliv na dodelitev mandatov. Prav slednja zahteva je najmanj oprijemljiva in odpira različne tako teoretske kot izvedbene možnosti. 

Trenutno uresničujemo omenjeno ustavno zahtevo prek glasovanja v volilnih okrajih. Slovenija je za namen volitev razdeljena v 8 volilnih enot, vsaka od teh pa še na 11 volilnih okrajev, ki jih je skupaj 88. Vsak volilni okraj izvoli enega kandidata, a mandate se deli na dveh ravneh – na ravni volilnih enot in na ravni države.

OBSTOJEČA UREDITEV VOLILNEGA SISTEMA V SLOVENIJI

Politične stranke pripravijo svoje kandidatne liste  za vsako volilno enoto posebej. Posamezno kandidatno listo sestavljajo kandidati določene liste iz različnih volilnih okrajev znotraj iste volilne enote. 

Za razdelitev mandatov na ravni volilne enote se uporabi formula Droopovega količnika, ki pravi, da se število glasov, ki je potrebno za izvolitev ene poslanke z liste kandidatov v posamezni volilni enoti, izračuna tako, da se število vseh glasov, oddanih v volilni enoti, deli s številom mandatov v volilni enoti povečanim za ena – v Sloveniji se torej vedno deli z dvanajst. 

Dobljeni količnik prestavlja ključ za izračun števila dobljenih mandatov. Tolikokrat kot je število glasov oddanih za kandidatno listo doseglo izračunani količnik, toliko mandatov bo kandidatna lista dobila. Ponazorjeno na primeru, če bi v volilni enoti glasovalo 6000 volivcev in bi se v njej podeljevalo 5 mandatov, potem bi za dosego enega mandata lista potrebovala 1000 glasov. Lista A, ki bi prejela 2000 glasov, bi tako dobila 2 mandata, lista B s 1700 glasovi en mandat, lista C s 350 glasovi pa ne bi dobila nobenega mandata. Tak sistem izračuna pomeni, da vsi glasovi za posamezno listo niso “vnovčeni” oziroma da vsi razpoložljivi mandati niso razdeljeni. Zato nastopi še razdelitev mandatov na ravni države.

Pri razdelitvi mandatov na ravni države se upošteva skupno število glasov, ki jih je kandidatna lista prejela v celotni državi. Za izračun se uporabi tako imenovani d’Hontov sistem, v okviru katerega se najprej ustvari tabelo. Na eni osi se navede absolutno število glasov, ki so jih posamezne kandidatne liste prejele v celotni državi, na drugi pa številke 1, 2, 3 … vse do 88, kolikor mandatov je potrebno razdeliti. Nato se absolutno število glasov, ki jih je prejela posamezna kandidatna lista, deli najprej z 1, nato z 2, s 3 in tako naprej vse do 88. Postopek se izvede za vse stranke, nato pa se izloči 88 najvišjih količnikov. Kolikor najvišjih količnikov ima kandidatna lista, toliko mandatov prejme na ravni države.

Kandidatna lista bo dobila toliko dodatnih mandatov, kot je razlika med številom prejetih mandatov na ravni države in številom prejetih mandatov na ravni volilne enote. Lista bo dodatne mandate prejela v tisti volilni enoti, kjer je imela največji ostanek glasov po zaključku delitve mandatov na ravni volilnih enot z uporabo Droopovega količnika.

Če je torej kandidatna lista na ravni volilnih enot prejela 6 mandatov, na ravni države pa 9, bo skupaj prejela 9 mandatov. Od tega bodo trije mandati, pridobljeni pri delitvi mandatov na ravni države, podeljeni v volilni enoti, kjer je lista imela največji ostanek glasov po prvostopenjski delitvi mandatov.

Tako so razdeljeni mandati kandidatnim listam. A ključno vprašanje ostaja, kdo z liste bo dejansko zasedel mesto v državnem zboru. Tu se trenutni slovenski volilni sistem zaplete, saj skuša uravnotežiti zahtevo po proporcionalnem volilnem sistemu z zahtevo po odločilnem vplivu volivca oziroma volivke. Mandat je podeljen tistemu, ki je v svojem volilnem okraju dosegel najvišji delež glasov v primerjavi z drugimi kandidati z iste kandidatne liste v volilni enoti, pri čemer ni pomembno absolutno število glasov.

Ponazorjeno na primeru, na isti listi kandidatov v volilni enoti X kandidirata kandidata A in B. Kandidat A v svojem volilnem okraju prejme 500 glasov, kar predstavlja 21 odstotkov glasov v okraju. Kandidat B prejme 1000 glasov, a ker je njegov okraj večji, predstavlja to število glasov le 15 odstotkov glasov v okraju. Mandat bo tako prejel kandidat A.

V volilnih okrajih glasujemo za kandidate, a nato je njihova izvolitev na ravni volilne enote odvisna od uspeha celotne liste tako v volilni enoti kot na ravni državi. To odpira vprašanje smiselnosti sedanje ureditve, saj izvoljeni poslanec ni vezan na volilni okraj, temveč zgolj na volilno enoto – ali pa celo zgolj na rezultat na ravni države. 

Volivci imajo vseeno lažni občutek, da z oddajo glasu za kandidatno listo oddajajo glas za poslanko, ki kandidira v njihovem volilnem okraju. Na glasovnici so namreč navedene kandidatne liste in za vsako od njih kandidat, ki v volilnem okraju kandidira. Volivka dejansko prispeva glas kandidatni listi, izvolitev posameznega kandidata pa je odvisna predvsem od porazdelitve glasov znotraj volilne enote in na ravni države. 

Ustavno sodišče je v odločbi U-I-32/15 ugotovilo, da ustavna zahteva po odločilnem vplivu volivcev na dodelitev mandatov pomeni, da so volivci tisti, ki “povzročijo” dodelitev mandatov posameznim kandidatom. Ustava ne določa, kakšen mora biti način glasovanja o kandidatih – o tem odloča zakonodajalec. A ustavno sodišče je dodalo, da ureditev z volilnimi okraji izpolnjuje zahtevo po odločilnem vplivu volivcev, vendar so bile razlike med volilnimi okraji prevelike, da bi bila ureditev skladna z ustavo – kršeno je bilo načelo, ki zahteva, da vsak poslanec ali poslanka predstavljata približno enako število volivcev in volivk. 

Izpostaviti je treba, da je ustavno sodišče za neskladna z ustavo razglasilo zgolj merila za oblikovanje volilnih okrajev, ki so urejena v različnih zakonih. Državni zbor je februarja 2021 opisano neskladnost z ustavo popravil tako, da je spremenil meje volilnih okrajev. A ob tem ostaja nezadosten odgovor na vprašanje, ali ni državni zbor s tem le pogasil požara, namesto da bi odpravil vzrok za le-tega, ki bo vedno znova zagorel. Prebivalstvo se bo namreč v prihodnje zagotovo še selilo med različnimi volilnimi okraji. Čez 10 ali 20 let bomo tako lahko ponovno soočeni z istim problemom, da bodo volilni okraji po številu volivcev neenaki. Rešitev spremenjenih meja volilnih okrajev je tako začasna, težava pa ostaja na dolgi rok še kako prisotna.

Ustavna zahteva po “odločilni” stopnji vpliva volivcev na dodelitev mandatov je jasna, a to, kdaj je vpliv dejansko odločilen, je nehvaležno vprašanje. Obstoječi volilni sistem z volilnimi okraji uresničuje merilo odločilnega vpliva volivcev le deloma. Veljavna ureditev je problematična tudi z vidika načela enakosti volilne pravice med kandidati iste stranke, ki tekmujejo med seboj znotraj volilnih enot, in potrebujejo za izvolitev različno absolutno število glasov. Prav tako gre pri podeljevanju glasu za nekakšno iluzijo: volivec misli, da v volilnem okraju voli določeno kandidatko, a na koncu ni nujno, da njegov glas zagotovi njeno izvolitev.

Ustavne zahteve po odločilnem vplivu volivcev v proporcionalnem volilnem sistemu ni mogoče uresničiti v (po)polnosti. A ustava stremenje k temu zahteva. Zato je pri izbiri načina uresničevanja zahteve po odločilnem vplivu volivcev in volivk treba tehtati med obema zahtevama, ter najti način, ki bi v največji možni meri zagotavljal odločilen vpliv volivcev in je hkrati lahko del proporcionalnega volilnega sistema.

Sistem preferenčnega glasu brez volilnih okrajev bi zagotovil odločilen vpliv volivcev v večji meri od sedanjega in bi zato lahko bil ustreznejši.

PREFERENČNI GLAS

Sedanji sistem razdelitve mandatov ima eno glavno pomanjkljivost – teža glasu volivca je bolj odločilna pri dodelitvi mandatov listam in ne posameznemu kandidatu. Takšne volitve niso dovolj personalizirane, saj je vloga volivk in volivcev pri dodeljevanju mandatov majhna. Personalizacija volitev pomeni, da volilni sistem omogoči volivki vpliv na izbiro osebe, ki na volitvah prejme mandat.

1. V sistemu panaširanja lahko volivka deli preferenčne glasove kandidatom z različnih list.

2. Preferenčni glas je lahko obvezen. Volivec mora oddati glas za posamezno kandidatko, drugače njegova glasovnica ni veljavna. Uporaba preferenčnega glasu pa je lahko tudi prostovoljna

3. Določen je prag – za upoštevanje preferenčnih glasov pri ugotavljanju volilnega izida je treba preseči določeno število oziroma delež preferenčnih glasov. Gre za relativni preferenčni glas. Če se preferenčni glasovi upoštevajo v vsakem primeru, govorimo o absolutnem preferenčnem glasu.

4. Preferenčni glas se v nekaterih ureditvah podeli tako, da volivec lastnoročno zapiše ime in priimek kandidatke, ki ji želi podeliti preferenčni glas.

5. Volivka ima lahko več preferenčnih glasov, ki jih podeli tako, da kandidate razvrsti po lastno določenem vrstnem redu. 

Uporaba preferenčnega – ali prednostnega – glasu lahko okrepi personalizacijo volitev. Preferenčni glas omogoči večji vpliv volivca na izbiro posamezne kandidatke znotraj liste, saj se mandate ne deli po vrstnem redu kandidatov na listi, ki ga določi politična stranka, ali po relativno največjemu deležu prejetih glasov po volilnih okrajih, temveč so na listi znotraj volilne enote izvoljeni kandidati, ki dobijo največje število preferenčnih glasov. 

Preferenčno glasovanje volivki omogoči izbiro med različnimi kandidati znotraj ene liste, včasih celo med kandidatkami različnih list. Volivec ima lahko bodisi en bodisi več preferenčnih glasov. Pojavne oblike preferenčnega glasovanja so raznotere:

Da je volilni sistem učinkovit, ga morajo volivci razumeti in ga sprejeti za svojega. Zato je preferenčni glas izrazito primeren za slovenski volilni sistem. Volivci ga že poznajo in tudi s pridom uporabljajo pri volitvah poslank v evropski parlament ter pri volitvah občinskih svetnikov. Prav tako je bilo preferenčno glasovanje prisotno na prvih slovenskih večstrankarskih volitvah leta 1990, kjer so volivke lahko volile bodisi listo kandidatov bodisi toliko kandidatov, kot se jih je volilo v volilni enoti. 

V Sloveniji velja tako na lokalnih volitvah kot pri volitvah evropski poslancev pravilo relativnega ne-obveznega preferenčnega glasu, pri čemer imajo volivci na voljo en sam preferenčni glas, ki ga lahko uporabijo znotraj izbrane kandidatne liste. Pri volitvah poslancev v evropski parlament volivka odda svoj glas bodisi posamezni kandidatni listi bodisi posamezni kandidatki z liste, preferenčni glasovi pa se upoštevajo le, če število preferenčnih glasov za kandidata na določeni listi preseže število “ne-preferenčnih” glasov za to listo. 

Podatki o uporabi preferenčnega glasu so vzpodbudni. Na zadnjih volitvah evropskih poslancev leta 2019, je kar 80 odstotkov volivcev, ki so oddali veljaven glas, izkoristilo možnost preferenčnega glasu. Učinek vpliva volivk na dodelitev mandatov kandidatom z uporabo prefernčnega glasu se je v Sloveniji izrazil večkrat. Denimo leta 2004 je bil v evropski parlament kot edini kandidat z liste ZSLD izvoljen Borut Pahor, čeprav je bil na zadnjem, sedmem mestu. Če se volivci ne bi odločili za oddajo preferenčnega glasu, bi bil izvoljen prvi kandidat z liste, tako pa so korenito personalizirali izvolitev. Tudi leta 2014 z liste SD ni bil izvoljen prvi kandidat liste, ampak ga je zaradi večjega števila preferenčnih glasov prehitela Tanja Fajon.

Volivci in volivke torej razumejo moč preferenčnega glasu in kako lahko z njim vplivajo na to, kdo je izvoljen – zanj se odločajo, čeprav ni obvezen. Glede na to, da volivci in volivke razumejo pomen in s pridom uporabljajo preferenčni glas tako na evropskih kot lokalnih volitvah, bi bilo preferenčno glasovanje smiselno uvesti tudi za volitve poslancev in poslank v državni zbor. 

Pri tem je treba opozoriti, da bi bila določitev praga za upoštevanje preferenčnih glasov na ravni državnozborskih volitev verjetno v neskladju z ustavo. V luči ustavne zahteve po odločilnem vplivu volivcev na izbiro kandidatk bi bil najprimernejši absolutni preferenčni glas.

Možnosti je več. Državni zbor je lani skladnost z ustavo, kot rečeno, zagotovil tako, da je zgolj prilagodil meje volilnih okrajev. A lahko bi izbral drugo možnost ter potrdil predlog o ukinitvi volilnih okrajev in uvedbi preferenčnega glasu. S tem bi se vsakemu volivcu podelilo en preferenčni glas, ki bi ga uporabil znotraj kandidatne liste v volilni enoti. Izvolitev bi se personalizirala, saj bi volivci izbirali svojo kandidatko z liste in odločilen vpliv bi bil v njihovih rokah, ne pa v rokah politične stranke, ki sedaj določi vrstni red. Ta predlog žal ni prejel zadostne podpore v državnem zboru. 

Spreminjanje meja volilnih okrajev je zgolj začasna rešitev. Vemo, da obstajajo boljši načini za trajen in resnično odločilen vpliv volivk in volivcev. Ukinitev volilnih okrajev in uvedba enega absolutnega preferenčnega glasu je eden teh načinov. Politične stranke bi se s tem odpovedale svoji znatni možnosti vpliva, kateri kandidati na listah bodo dobili mandat. Uvedba preferenčnega glasovanja na državnozborskih volitvah v slovenski prostor tudi ne bi prinesla veliko novost – volivci in volivke preferenčni glas že poznajo in ga uporabljajo. Pomembno pa je tudi, da bi štel vsak oddani preferenčni glas in da njegova veljava ne bi bila odvisna od dosega številčnega pragu, kar v svojih programih ponuja kar nekaj političnih strank.

avtorji

Nika Podakar

Urban Lečnik Spaić

Kategorije
Uncategorized

Iskustvo sa radionice u Osijeku – Mirovni aktivizam: Jučer, danas i sutra

Iskustvo sa radionice u Osijeku – Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra

22. decembra 2021. Omladinski centar Crna kuća iz Novog Sada objavio je poziv za regionalnu radionicu “Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra” u saradnji sa organizacijama Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska, Danes je Nov Dan – Slovenija i Gong – Hrvatska. Vidjela sam objavu na Facebook-u i inicjalno pomislila da mi je ta tema daleka taman toliko da nema neke logike da se prijavim, jer se nikada ranije nijesam direktno bavila mirovnim aktivizmom. To je bila moja prva misao, a onda sam shvatila da sam uradila istu stvar koju sebi uradim svaki put kada naiđem na ovakav tip poziva. Ta misao je bila neka vrsta mentalnog šamara, koji me je natjerao da se prijavim, ako ništa drugo, kako bih se zahvalila organizatorima i organizatorkama što prepoznaju važnost ove teme i upoznavanja mladih sa njom u ovom konkretnom socio-političkom momentu. To što imam 29 godina me je natjeralo da pretpostavim kako su male šanse da uopšte prođem, ali, pomislih u sebi, zašto da ne probam? Ispostaviće se da je to bila prva u nizu predrasuda koje ću razbiti prijavom za učešće na ovom događaju. Odlučila sam da ’zaboravim’ na prijavu i da nastavim da radim na obradi dokumentacije za Generalni Urbanistički Plan Novog Sada za period do 2030. godine. Usred analize planova, razočarana radom gradskih urbanista, 20. januara dobijam potvrdu o učešću, sa još troje mladih ljudi iz Beograda. Istovremeno sam bila šokirana, presrećna, zahvalna na ukazanoj prilici i jako ushićena što ću, poslije nekoliko godina kovid režima života, konačno izaći van granica Srbije i Crne Gore – mojih jedinih relacija posljednje 3 godine.

Putovanje od Novog Sada do Osijeka trajalo je par sati i poslužilo kao sjajan način za upoznavanje sa ostalim učesnicima iz Srbije.

Kao neko ko se nije bavio pojmovima mira i rata i svim njihovim značenjima, bila sam iznenađena kada sam shvatila da mir nije samo odsustvo rata. To je prva predrasuda koju sam srušila u prvim satima boravka u Osijeku. Iz ove perspektive, mir bih definisala kao period prosperiteta za sve činioce društva, kroz ostvarivanje ljudskih prava i osiguranu socijalnu bezbijednost. To je period u kom se građani ne osjećaju kao izbjeglice u svojoj zemlji. Tokom radionica smo se upoznavali sa ljudima koji su se borili ili se i dalje bore za ovakav mir. Kartice sa jedne od radionica, sa informacijama o antiratnoj kampanji i mirovnom aktivizmu u Hrvatskoj i regiji 1990-ih, dale su nam dublji uvid u mrežu ljudi sa Balkana koji su se zauzimali za čovjeka u ’Drugom’, svjesni da demonizacija neprijatelja vodi ka demonizaciji nas samih. Postalo je jasno da su kanali borbe raznovrsni i da je u interdisciplinarnosti korijen širenja frontova tog dejstva.

Sama činjenica da su neke radionice organizovane od strane ljudi koji su dio edukativnog sistema, ulila mi je nadu da je promjena iznutra moguća. Sa jedne strane katedre su profesori i nastavnici koji vode svojim primjerima i prenoseći svoje znanje na mlađe generacije. Divno je kada takvi ljudi inspirišu svoje učenike, sa druge strane katedre, na proaktivnost, jer je ona katalizator svake promjene, a naročito u vremenu sistemski generisane kolektivne apatije. Boravak sa tih deset mladih ljudi, ali i ostalih mentora mlađih od mene, razbio mi je narednu predrasudu—okružena naslovima iz medija i sa socijalnih mreža, stekla sam utisak da je Gen Z apsolutno nezainteresovana za bilo koju formu borbe za opšti interes. Ovim putem im se na tome javno izvinjavam, i od srca im se zahvaljujem što su me ubijedili u suprotno.

Finalno otkrovenje za mene je bilo ono koje mi je otvorilo oči po pitanju uvjerenja iznešenog na početku ovog teksta — vjerovala sam da se nikad ranije nijesam direktno bavila mirovnim aktivizmom. To je opovrgnuto onog trenutka kada smo zaključili da je mirovni aktivizam podjednako i borba za radnička prava, i za prava žena, i za prava LGBTQ+ zajednice, i za životnu sredinu, i za tolerantnije društvo. Shvatila sam da u svojoj borbi nijesam izdvojila vrijeme da sagledam širu sliku. Zato sam se, između ostalog, osjećala usamljeno, dok je borba, iz te perspektive, djelovala uzaludno. Predaja, doduše, nikada nije bila opcija.

Koliko god priča o ratu i stradanju nedužnih ljudi bila teška i bolna, ja sa ove radionice odnosim emocionalnu katarzu prouzrokovanu ojačanom vjerom u mogućnost promjene. Nju vidim u proaktivnosti i samoorganizovanju građana različitih godina, zanimanja, ekonomskih i socijalnih statusa. Na taj način se formira heterogena zajednica koja omogućava borbu na različitim frontovima. Umrežavanje ovakvih lokalnih zajednica na globalnom nivou djeluje kao ozbiljan kandidat za nosioca promjene socijalne paradigme u regionu.

Na kraju, rekla bih da je više nego evidentno da čovjek, kao, uostalom, i bilo koja druga životinja, kreće u (re)akciju iz samo dva razloga – iz ljubavi ili iz straha. Mogućnost ovladavanja ovim instinktom leži u edukaciji. Razlike nas čine jačima – to je dokazala evolucija, a to dokazuje i svako ko odluči da svom ’strahu’ pogleda u oči. Najčešće je u njegovom korijenu neznanje koje nas čini tlom podložnim za sijanje strahova od drugog i drugačijeg. Zato je akcenat na edukaciji koja nam je dostupna samo ako počnemo da slušamo jedni druge kako bismo istinski čuli drugu stranu, a ne samo kako bismo dali repliku na ono što smo čuli.

Ekipa iz Društvenog ateljea u Osijeku bila je sjajan domaćin. Iskreno sam zahvalna što sam imala mogućnost da stupim u kontakt sa svim tim mladim ljudima. Društveni atelje sada doživljavam kao svoje mjesto, kao bezbijedni prostor u kom mogu da iskažem svoje ideje i da budem saslušana, da znam da su oko mene ljudi koji, kada mi postave pitanje, to ne rade kako bi me ubijedili u sopstveni stav, već kako bi me natjerali da u novoj iteraciji ispitam svoje postojeće stanovište. Nijesam imala pojma koliko mi je ta energija nedostajala u životu. Ona se, po mom povratku u Novi Sad, prelila i na ljude iz moje okoline. Bila je okidač da mnogo sigurnije i sa mnogo više elana krenem da se borim za grad – kroz struku, kroz uključivanje i alarmiranje zajednice, kroz istupanje u javnosti kada mislim da je to važno, kroz proširivanje polja ličnog dejstva, kao i kroz povezivanje sa drugim ljudima. Ta mreža ljudi samo nastavlja da se širi i grana. Talas energije na kom se vozim još nije stao. On se svaki put obnavlja kada mi učesnici radionice pošalju podršku tokom rada na lokalu. To me je potaklo da se obratim i zahvalim Rambu, čiju sam karticu vidjela na pomenutoj radionici. Nadam se da ga je žar te vatre makar malo ogrijao i vratio mu vjeru u mlade ljude, na način na koji to bio slučaj sa mnom. Malo je reći da bih svakom aktivisti preporučila ovakvo iskustvo. Lijepo je slušati ljude i biti slušan u sigurnom prostoru.

Pozdrav za ekipu koja kad se probudi može da ode na burek i jogurt! 😊

Jovana Radević

učesnica radionice “Mirovni aktivizam: jučer, danas i sutra”

Kategorije
Uncategorized

Iznimno velik interes mladih za online radionicu Provedba projekata za početnike_ce!

Iznimno velik interes mladih za online radionicu Provedba projekata za početnike_ce!

Na ovoj najposjećenijoj online radionici održanoj 24. veljače 2022. godine u sklopu projekta POJAM sudjelovalo je čak pedeset i dvoje mladih iz Hrvatske i Srbije!

Interaktivno predavanje vodila je Diana Bekavac iz K-zone, koja je pružila korisne informacije sudionicama i sudionicima o potrebnim znanjima i vještinama za uspješno provođenje raznih vrsta projekata. Trećina sudionica i sudionika do sudjelovanja na radionici nisu imali ranijeg praktičnog iskustva vezanog za prijavu i provođenje projekata, druga trećina kazala je kako je u manjoj mjeri sudjelovala u tom procesu za ostali su rekli da su sudjelovali ili trenutno po prvi put sudjeluju na projektima. Tijekom dvosatne radionice voditeljica se potrudila odgovoriti na sva pitanja koja su sudionici gotovo neprestance postavljali uključivanjem mikrofona ili pisanjem u chat te im uz popratnu prezentaciju dati “recept” za uspješnu provedbu projekata. Tijekom izlaganja mladima je pojašnjeno kako je provedba neodvojiva od pisanja prijavnice prije samog početka te izvještavanja na samom kraju projekta, predstavljen im je tijek upravljanja projektnim ciklusom i objašnjena korelacija između svih njegovih faza.

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa.Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Održan webinar za mlade: Kako mladi grade široke društvene pokrete na temelju okolišnih i klimatskih problema?

Održan webinar za mlade: Kako mladi grade široke društvene pokrete na temelju okolišnih i klimatskih problema?

Na webinaru „Kako mladi grade široke društvene pokrete na temelju okolišnih i klimatskih problema?” održanom 16. veljače 2022. godine sudjelovalo je ukupno 17 mladih aktivistikinja i aktivista iz Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Radionicu je vodio Sven Janovski, dugogodišnji hrvatski aktivist i radnik u organizacijama civilnog društva. Započevši s primjerom borbe za klimatsku pravdu, voditelj je sudionicama_ima približio temu pokreta koje stvaraju i vode mladih, no izložio im je i povijesni pregled aktivizma mladih te je potom grupu tražio za primjere suvremenih pokreta mladih s kojima su upoznati te im pojasnio ključne razlike novih pokreta u odnosu na prethodne. Sudionice_i su došli do razumijevanja nastanaka novih vrsta pokreta, koji se iz samih temelja grade tako da ne zagovaraju samo promjenu, već da ju i žive u vlastitim redovima, s naglaskom na vrijednosti. Mladi su aktivno sudjelovali tijekom cijelog interaktivnog predavanja te iznosili vlastite primjere i promišljanja o društvenim pokretima svoje generacije kao i svom vlastitom aktivističkom angažmanu.

O projektuOva aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa.Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Poziv za sudjelovanje na webinaru: Kako smo se organizirale: primjer Osmomartovskog noćnog marša

Poziv za sudjelovanje na webinaru: Kako smo se organizirale: primjer Osmomartovskog noćnog marša

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva vas na radionicu

Kako smo se organizirale: Primjer osmomartovskog Noćnog marša

Četvrtak 3.3.2022. 19:00 – 20:30,  ZOOM platforma

Ovaj događaj osmišljen je kao interaktivno predavanje namijenjeno mladima s ciljem informiranja i poticanja na samoorganiziranje kroz primjer organiziranja Noćnog marša – najveće feminističke manifestacije koja se, sada već tradicionalno, održava u Zagrebu svakog 8. marta.

O čemu ćemo govoriti?

Zanima te kako organizirati akciju ili prosvjed i kako izgleda rad u jednom aktivističkom kolektivu? Ovaj razgovor će na primjeru Noćnog marša za Dan žena u Zagrebu i feminističkog kolektiva fAKTIV pokušati približiti kako se samoorganizirati i što uzeti u obzir prilikom osmišljavanja i izvođenja akcija. Provest ćemo vas kroz sve bitne korake organiziranja akcija (logistika, poruke, mediji, društvene mreže) i na primjerima pokazati da se situacija može izvući čak i kad sve krene po zlu. Pričat ćemo o povijesti organiziranja Noćnog marša, političkom kontekstu njegova nastanka i razvoja i općenitom radu, vrijednostima i tematskom fokusu fAKTIV-a. Na primjeru ovogodišnjeg Noćnog marša objasnit ćemo detaljno kako teče proces organiziranja, kako se odlučujemo za glavne teme prosvjeda (te koje su to ove godine i zašto) i kako na kraju oblikujemo i plasiramo poruke u medije. 

O predavačicama

Jelena Tešija jedna je od suosnivačica feminističkog kolektiva fAKTIV. Nekoliko je godina uređivala portal o rodu i politici Libela.org. Diplomirala je rodne studije i novinarstvo, a trenutno je na doktoratu i privremenom radu u Beču.

Ivana Živković jedna je od suosnivačica feminističkog kolektiv fAKTIV. Diplomirala je novinarstvo. Živi i radi u Zagrebu. Osim u fAKTIVu, djeluje i u Platformi za reproduktivnu pravdu.

Kako se prijaviti? Prijaviti se možete ispunjavanjem ovog obrasca: https://forms.gle/jEcg4rjHAxAG3F7fA 

Broj prijava je ograničen, a prednost pri odabiru imat će mladi do 30 godina koji iskažu veći interes za temu.

Prijaviti se možeš ispunjavanjem ovog prijavnog obrasca do četvrtka, 3.3.2022. do 10 sati .

Prijavitelji_ce koji će biti odabrani za sudjelovanje, bit će o tome obaviješteni mailom najkasnije do podneva istoga dana pri čemu će im biti poslan i link za priključenje na ZOOM. Za dodatna pitanja i informacije slobodno nam se obrati na email [email protected].

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa. Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Održan webianar za mlade: Politika u digitalnoj kulturi: memeovi moći

Održan webianar za mlade: Politika u digitalnoj kulturi: memeovi moći

Gong je, u suradnji s Omladinskim centrom CK13, održao predavanje “Politika u digitalnoj kulturi: memeovi moći” 10. veljače, gdje su se sudionici i sudionice upoznali s meme kulturom, njenim razvojem te načinima na koji se memeovi koriste u političke svrhe, kao i s utjecajem koji imaju na nove generacije i njihovo formiranje mišljenja. Iako su memeovi smatrani važnim aspektom interneta, tek su se nazad nekoliko godina počeli poistovjećivati s političkim djelovanjem, zbog čega je nužno moći prepoznati kontekst, konotacije, poruke i implikacije meme komunikacije, kao i njihove problematične i zlonamjerne aspekte.

Gongov stručni suradnik Matej Mikašinović-Komšo je naglasio kako memeovi predstavljaju izrazito efikasno sredstvo političke komunikacije, zbog lakoće s kojom se mogu ispuniti političkim idejama, izjavama i konceptima te zbog brzine kojom se šire po internetu. To ih čini privlačnima radikalnim zajednicama, koje ih koriste za manipuliranje političkom sviješću i percepcijom mladih putem diseminacije i normalizacije neprihvatljivih političkih vrijednosti i ideja, kao što su rasizam, seksizam i fašizam. 

Kako internet svim korisnicima i korisnicama pruža mogućnost jeftinije i efikasnije komunikacije, organizacije i povezivanja, izolirane radikalne osobe se mogu povezati u zajednice, koje svoj identitet i temeljne vrijednosti održavaju i potvrđuju pravljenjem memeova. Ti memeovi, ispunjeni njihovim idejama, koriste suptilnu ili subverzivnu ironiju, sarkazam i parodiju, čime umanjuju ozbiljnost svojih neprihvatljivih stajališta, snažnije povezuju postojeće članove kroz zajedničko djelovanje te privlače nove članove u svoje zajednice. Iako mnogim korisnicima pravljenje takvih politiziranih memeova predstavlja igru i zabavu, unutar takvog djelovanje se skriva izrazito problematično političko djelovanje, putem kojeg se korisnici zatvaraju u svoje grupe i postepeno radikaliziraju vlastitim memeovima, što vodi prema sve većoj polarizaciji društva.

Identificiranje internetskih memeova kao sredstva političke komunikacije prati razvoj koncepta političkog djelovanja. Povijesno je bio utemeljen na tradicionalno institucionalnom viđenju političkog djelovanja građana i građanki, koje se realiziralo primarno putem glasanja, ali je s vremenom evoluirao da predstavlja svaki čin koji utječe na naše političko mišljenje, ideje i percepcije. U takvom viđenju je komunikacija između ljudi, u kojoj se prenose ideje i stavovi s jedne osobe na drugu, jedan od najvažnijih oblika političkog djelovanja.

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je osnažiti ulogu mladih u izravnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, te im omogućiti razvoj cjeloživotnih vještina koje će im omogućiti odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu te ih motivirati za razvoj vlastitih projekata i inicijative. Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Centar mladih CK13 (Srbija) i Danas je novi dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Poziv na online radionicu za mlade: Provedba projekata za početnike_ce

Poziv na online radionicu za mlade: Provedba projekata za početnike_ce

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva vas na radionicu

Provedba projekata za početnike_ce

Četvrtak 24.2.2022. 10:00-12:00,  ZOOM platforma

Ova online radionica namijenjena je  mladima između 18 i 30 godina s ciljem informiranja i stjecanja znanja i vještina za provedbu projekata

O čemu ćemo govoriti na radionici?

Sudjelovanjem na ovoj radionici steći ćete praktična znanja i vještine koje su vam potrebne za uspješno provođenje projekata. Ako nikad niste imali iskustvo provedbe projekata- ova radionica je za vas! Ako trenutačno provodite projekt, ali i dalje postoje pitanja na koje ne znate odgovor- ova radionica je za vas!

Tijekom dvosatne radionice potrudit ćemo se odgovoriti na sva vaša pitanja i dati vam “recept” za uspješnu provedbu projekata. Iako će naglasak biti na provedbi, moramo imati na umu da je provedba neodovojiva od pisanja prijavnice prije samog početka, kao i od izvještavanja na samom kraju projekta. Predstavit ćemo vam tijek upravljanja projektnim ciklusom i objasniti korelaciju između faza projektnog ciklusa: PRIJAVA – PROVEDBA – IZVJEŠTAVANJE.

Fokus radionice bit će na sljedećim točkama: CILJEVI; AKTIVNOSTI; INDIKATORI; HODOGRAM; BUDŽET

Nakon što savladate ove stavke, bit ćete spremni za samostalnu provedbu projekta!

Kako se prijaviti?

Prijaviti se možete ovdje: https://forms.gle/MF3P4LDEQJ3vpkoE6

Broj prijava je ograničen, a prednost pri odabiru imat će mladi koji iskažu veći interes za temu.

Prijaviti se možeš ispunjavanjem ovog prijavnog obrasca do srijede, 23. 2. 2022. do 15 sati .

Prijavitelji_ce koji će biti odabrani za sudjelovanje, bit će o tome obaviješteni mailom najkasnije do 17 sati istoga dana, te će data dobiti i  link za događaj.

Za dodatna pitanja i informacije slobodno nam se obrati na email [email protected].

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa. Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Poziv na webinar za mlade: Kako mladi grade široke društvene pokrete temeljene na pitanjima okoliša i klime?

Kako mladi grade široke društvene pokrete temeljene na pitanjima okoliša i klime?

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva vas na radionicu

Kako mladi grade široke društvene pokrete na temelju okolišnih i klimatskih problema?

Srijeda 16.2.2022. 15:00-17:00,  ZOOM platforma

Ova online radionica osmišljena je kao interaktivno predavanje namijenjeno mladima između 18 i 30 godina s ciljem informiranja i poticanja diskusije o društvenom angažmanu mladih u doba globalizacije.

O čemu ćemo govoriti na radionici?

U kolovozu 2018. godine učenica Greta Thunberg sjela je ispred švedskog parlamenta kako bi prosvjedovala protiv loših klimatskih politika koje su dotadašnje vlasti provodile i htjela je privući pozornost na tu činjenicu uoči parlamentarnih izbora. U početku je bila sama, no uskoro su se pridružili drugi učenici i učenice te se ubrzo prosvjed proširio po cijelom svijetu pod imenom – Fridays for Future (FFF) te je kao pokret aktivan do danas. 

Iako je tad prvi put u mainstream medijima pokazano kako mladi aktivno izražavaju nezadovoljstvo s načinom na koji se naše društvo i vlasti bave problemima klimatskih promjena te izražavaju egzistencijalan strah za svoju budućnost, činjenica je da su mlade osobe bile na prvim crtama borbe protiv klimatskih promjena već dugi niz godina. Ne bi bilo niti pretjerano reći da su mlade osobe i njegova najveća pokretačka snaga. No, u suvremenoj inkarnaciji klimatskih pokreta, u prvom planu više nisu samo klimatske promjene, već široke posljedice, ali i uzroci klimatskih promjena (neodrživ ekonomski sustav, nedemokratski politički sustav, itd.) te bijes nad ponašanjem starijih generacija koje su svijet dovele u ovakvo stanje. 

Klimatski pokret mladih na taj način problematizira, kroz problem klimatskih promjena, velik broj društvenih problema – od nemogućnosti da mlada osoba nađe stabilan posao i kupi stan, do rasizma, seksizma, homofobije, itd. Zbog toga danas svjedočimo potpuno novim vrstama pokreta, koje se iz samih temelja grade tako da ne zagovaraju samo promjenu, već da ju i žive u vlastitim redovima. 

Kroz ovo interaktivno predavanje istražit ćemo kako je došlo do ove promjene, kakve vrijednosti žive ovi novi klimatski pokreti mladih te na temelju kakvih metoda i ciljeva se grade, uz diskusiju kako takvi pokreti doprinose borbe protiv klimatskih promjena, a i njihovom utjecaju na društvo, općenito. 

Voditelj i predavač na ovoj radionici bit će Sven Janovski. Sven je dugogodišnji aktivist i radnik u civilnom društvu s preko 10 godina iskustva rada u zagovaranju i javnim kampanjama u raznim područjima, poput zaštite okoliša, ljudskih prava, prava mladih, radničkih prava, nezavisne kulture, itd. Profesionalni put odveo ga je kroz udruge Zelena akcije (gdje je bio koordinator Aktivističke grupe) i Mrežu mladih Hrvatske. 

Kako se prijaviti?

Prijaviti se možete ovdje: https://forms.gle/YcdK9x5yo1W7MvcK8

Broj prijava je ograničen, a prednost pri odabiru imat će mladi koji iskažu veći interes za temu.

Prijaviti se možeš ispunjavanjem ovog prijavnog obrasca do utorka, 15. 2. 2022. do 15 sati .

Prijavitelji_ce koji će biti odabrani za sudjelovanje, bit će o tome obaviješteni mailom najkasnije do 17 sati istoga dana, a link za događaj bit će im poslan sutradan u prijepodnevnim satima.

Za dodatna pitanja i informacije slobodno nam se obrati na email [email protected].

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa. Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hrvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

Održan webinar: Unutarinstitucionalni LGBTIQ+ aktivizam: Studentsko organiziranje

Održan webinar: Unutarinstitucionalni LGBTIQ+ aktivizam: Studentsko organiziranje

Mladi iz Hrvatske i Srbije 31. siječnja 2022. godine sudjelovali su na online radionici “Unutarinstitucionalni LGBTIQ+ aktivizam: Studentsko organiziranje” u organizaciji.

Kao gostujuću udrugu aktivnu u ovom području, pozvali smo  ZA-PRAVO LGBTIQA+ OSOBA, osnovanu od strane nastavnog osoblja i studentica_ata s Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Primarni cilj  afirmacije LGBTIQA+ prava, pružanja prijateljskog okruženja za izražavanje identiteta te za razmjenu i razgovor. Članice i koordinatorice udruge, Isabel Vidoni i Luka Čubrić navele su kako postaje očito da dolaze generacije koje su znatno sklonije za otvorenost i toleranciju prema različitostima. S polaznicama_ima radionice podjelile svoje najvažnije aktivnosti: grupu podrške Qrug, organizaciju prvog „Rainbow Walkway-a“ na Sveučilištu, znanstvenu konferencije Razvoj i izazovi zaštite prava LGBTIQA+ osoba te suradnju s više međunarodnih inicijativa i organizacija.  Svoj doživljaj nastanka inicijative iznijela je izv. prof. dr. sc. Antonija Petričušić, jedna od njenih pokretačica i podrška u radu. Zaključila je da Za-Pravo već sad može predstavljati model za druge inicijative i zajednice.

O projektu

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih. Cilj projekta je ojačati ulogu mladih u direktnom utjecaju na politike koje se na njih odnose, kao i omogućiti im razvoj cjeloživotnih vještina koje će im olakšati odgovorno i aktivno sudjelovanje u društvu i motivirati ih za razvoj vlastitih projekata i inicijativa. Projekt provode Inicijativa mladih za ljudska prava (Hrvatska), Gong (Hvatska), Omladinski centar CK13 (Srbija) i Danes je nov dan (Slovenija).

Kategorije
Uncategorized

PRVA LETNJA REGIONALNA AKTIVISTIČKA ŠKOLA

U periodu od 13. do 19. septembra na Seoskom turizmu Kezele u okolini Ivanić Grada 24 mladih aktivista i aktivistkinja iz Hrvatske, Slovenije i Srbije imalo je priliku učiti i razvijati veštine iz područja političke pismenosti, zagovaranja, ljudskih prava, regionalne saradnje i političke komunikacije.

Sedmodnevni program sastojao se od predavanja, radionica i radnih grupa koje su tokom škole razvijale vlastite projekte, inicijative i ideje.

Svaki dan škole započinjao je uvodom u dan koji se sastojao od veežbe razbuđivanja i koncentracije i predstavljanja agende, a završavao je okupljanjem sudionika/ca u grupama evaluacije tokom kojih su se učesnici i učesnice u 30 minuta osvrtali na glavne zaključke dana.

Svaki radni dan obuhvatao je dva tematska bloka s pratećim radionicama. Tematski blok Abeceda aktivizma u organizaciji i provedbi partnerske organizacije Gong za cilj je imao osvestitivažnost građanske participacije i naučiti učesnike_ce kako da prepoznaju aktivističke prakse u svom okruženju. Temeljni pojmovi ovog bloka bili su: aktivno građanstvo, oblici građanske participacije, participacija mladih i građanski aktivizam. 

Drugi tematski blok pripremila je partnerska organizacija Omladinski centar CK13. Tokom tematskog bloka naziva Svakodnevno je političko učesnici_ce su imali priliku da razbiju predrasude o politici i da usvoje veeštinu kontekstualizacije ličnog iskustva u društveno- politički kontekst. Posebna pažnja je posvećena različitim modelima organiziranja, kao i konceptu civilnog društva i aktivizma naspram drugih političkih aktera i institucija.

Tokom tematskog bloka Ljudska prava, učesnici_ce su upoznati  s historijatom i kodifikacijom međunarodnih i evropskih standarda ljudskih prava i antidiskriminatornim zakonima u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji. Učesnici_ce su, također, osnaženi za prepoznavanje kršenja i delovanje za zaštitu i promociju ljudskih prava. Inicijativa mladih za ljudska prava je posebnu pažnju posvetila razvijanju sviesti sudionika o vezi između aktuelnih društveno-političkih tema i ljudskih prava.

Četvrti dan regionalne škole započeo je tematskim blokom Zagovaranje u organizaciji partnerske organizacije Gong. Predavanje je obuhvatilo teme poput metoda zagovaranja, određivanja ciljnih grupa i kanala zagovaranja. Učesnici_:ce su nakon ovog bloka stekli znanja poput toga što je zagovaranje i metode i kanali zagovaranja, ključne tačke za strukturiranje zagovaračke strategije, te veštine: primena osnovnih znanja o kreiranju zagovračke strategije, svest o aspektima tema kojima se bave kao podloga za zagovaračku akciju ili kampanju.

Vodeći se mišlju o važnosti prilagodbe zagovaračkih tehnika i metoda današnjim generacijama mladih, projektni partner Danes je nov dan proveo je dve sesije: Komunikacija kao ključ za uspješni aktivizam i Gemifikacija- kako privući publiku koristeći se mehanikom igara. Tokom ovog tematskog bloka učenici_ce su putem predavanja i vežbi stekli znanja i veštine o uspešnom predstavljanju svojih ideja u formi priče, kako definirati svoju publiku i obratiti joj se jezikom koji razume. U sklopu sesije o gemifikaciji, sudionici su stekli znanja o načinu kako gemifikacija funkcionira, te zašto ona danas predstavlja uspešan način za zagovaranje. Učesnici_ce su, također, upoznati s dobrim praksama gemifikacije, te su imali priliku sami gemificirati zagovaračku kampanju po izboru.

Imajući na umu regionalni karakter škole, Inicijativa mladih za ljudska prava i Omladinski centar CK13 proveli su sesiju Regionalna saradnja koja je za cilj imala osvestiti učesnicima_ama da regija deli zajedničku prošlost; ukazati na posledice koje su devedesete ostavile na današnja društva i omladinu; ukazati da problemi regije sutra mogu postati naš problem te da problemi regije jesu naš problem; podići razinu svesti mladih o važnosti društveno- političkog delovanja na regionalnom nivou te potaknuti mlade na regionalnu saradnju.

Peti dan programa provedena je sesija Sledeći korak: mogućnosti uključenja i aktivističkog rada u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava. Ideja ove sesije je bila potaknuti mlade da nađu način da ono što su dosad naučili i stvari za koje su se zainteresirali primene na način da nakon škole učestvuju u programima civilnog društva i da koriste druge prilike kao što su Erasmus+ i srodni programi. Također, ova sesija bila je prilika da nakon puno grupnog rada svaki sudionik, osobno, za sebe reflektuje o ličnim ciljevima u kontekstu aktivizma i aktivnog građanstva.

Šesti dan škole bio je rezervisan za predstavljanje rezultata radnih grupa, sesiju predstavljanja intelektualnih rezultata projekta: pojam.org, Praktičnog vodiča za rad s mladim aktivistima i Priručnika za mlade aktiviste: Javne politike i kako se baviti njima, te evaluaciju.

Tokom sedmog i zadnjeg dana sesije učesnici_ce su planirali nastavak zajedničkog rada u virtualnom prostoru. Prijavili su se za pisanje članaka za pojam.org te predložili teme online aktivnosti. Škola je završena s jasnim ciljem: nastavak regionalne saradnje među mladim aktivistima iz regije!